Sneg je ključan za opstanak glečera – štiti ih od sunčevog zračenja i omogućava da tokom leta “nahrane” svoju masu. Ali kada snega nema dovoljno, izloženi led brže se topi, što doprinosi dugoročnom smanjenju zapremine glečera.
Svake godine u proleće, kada sneg dostigne svoj vrhunac, Matijas Hus, šef programa Glacier Monitoring Switzerland (Glamos), sa svojim timom meri sneg na nekoliko švajcarskih glečera.
Ove godine, Glamos tim je merio dubinu snega na 21 glečeru i pronašao vrednosti u rasponu od 1 do 4 metra (3 do 13 stopa), odnosno od 0 do 52% ispod referentne vrednosti.
Rezultati?
Ekstrapolacijom rezultata na svih 1.400 registrovanih švajcarskih glečera, zaključeno je da je zimski sneg značajno ispod proseka, iako je situacija ipak nešto bolja nego tokom ekstremno sušnih zima 2022. i 2023.
Topljenje švajcarskih glečera se ubrzava. U samo dve godine – 2022. i 2023. – glečeri su izgubili 10% svoje ukupne zapremine, što je jednako onome što su izgubili tokom celih 30 godina od 1960. do 1990.
Zabrinjavajuće je i prisustvo Saharske prašine u atmosferi, koja kada padne na glečere, smanjuje albedo efekat – reflektivnu moć snega. Tamnija površina više apsorbuje toplotu, što dodatno ubrzava topljenje.
Važnost topljenja glečera
Sve ovo je veoma važno za život na Zemlji u globalu. Topljenje švajcarskih glečera utiče na rečne tokove, sve su to klimatski indikatori da se naša planeta menja iz godine u godinu. Utiče i na snabdevanje vodom i lokalne ekosisteme.
Glamosovo istraživanje još jednom potvrđuje ono što naučnici već godinama govore: klimatske promene nisu nešto što dolazi – one su već tu.
Četrnaest miliona kilograma otpada orbitira oko Zemlje I preti da napravi ogromnu štetu
Ima veze i sa Srbijom
Da pojasnimo i detalje u vezi sa Srbijom, glečeri Alpa “hrane” reke kao što su Rajna, Po, Dunav i Sava kroz svoje pritoke.
U našem slučaju, može doći do većeg nivoa Dunava i Save u proleće i leto.
Sa druge strane, kako se glečeri smanjuju, te količine vode nestaće – što može doprineti sušama i niskim vodostajima na rekama koje utiču i na Srbiju.
Glečerske mase i njihovo smanjivanje utiče i na lakši prodor saharskog peska u ova područja, samim tim i manje snega zimi.
Iako se glečeri tope u Alpima, posledice se osećaju i u Srbiji. Promene u evropskoj klimi nisu lokalne – to su povezani sistemi, a ono što se dešava u Švajcarskoj, Italiji ili Austriji, već sada menja način na koji Srbija doživljava proleće, leto i jesen.
Zato su vesti o snegu na švajcarskim glečerima – i te kako i naše vesti.
Foto: Svetislav Miličević – Own work, wikimedia commons
2 Responses