Novi naučni rad pokazuje da se svemirski otpad u niskoj Zemljinoj orbiti ubrzano spušta ka atmosferi kada Sunce ulazi u faze pojačane aktivnosti. Ovo otkriće moglo bi značajno da promeni način na koji planiramo buduće svemirske misije i izbegavamo sudare u orbiti.
Sunčevi ciklusi i „kočenje” u svemiru
Sunce prolazi kroz približno 11-godišnje cikluse aktivnosti, koje prate promene u broju sunčevih pega. Tokom perioda pojačane aktivnosti, ono emituje više ultraljubičastog zračenja i nabijenih čestica koje zagrevaju Zemljinu gornju atmosferu.
Kada se ova energija poveća, termosfera, sloj atmosfere između oko 100 i 1.000 kilometara visine, se širi i postaje gušća. To direktno utiče na objekte u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO), povećavajući atmosferski otpor, odnosno „kočenje” koje usporava satelite i svemirski otpad.
Ključni nalaz: prag od 67% solarne aktivnosti
Istraživači su analizirali kretanje 17 objekata svemirskog otpada tokom 36 godina i otkrili zanimljiv obrazac: kada Sunčeva aktivnost pređe oko dve trećine svog maksimuma, proces spuštanja objekata postaje znatno brži.
Drugim rečima, postoji svojevrsna „prelomna tačka” u solarnom ciklusu posle koje se gustina atmosfere povećava dovoljno da ubrza orbitalni raspad objekata.
Zašto je ovo važno za satelite i svemirske misije
U niskoj orbiti danas se nalaze hiljade satelita, uključujući i velike konstelacije za internet i posmatranje Zemlje. Ovaj prostor je, međutim, sve zagušeniji starim satelitima i raketnim delovima koji predstavljaju ozbiljan rizik od sudara.
Sudari u orbiti mogu izazvati lančane reakcije i stvaranje dodatnog otpada, što dodatno otežava bezbedno korišćenje svemira.
Novo istraživanje sugeriše da tokom perioda visoke solarne aktivnosti sateliti brže gube visinu, što znači da im je potrebno češće korigovanje orbite i više goriva za održavanje pozicije.
Stari objekti kao „prirodna laboratorija”
Zanimljivo je da su naučnici koristili podatke o objektima lansiranim još 1960-ih godina kako bi proučili dugoročne efekte Sunčevih ciklusa. Ovi „neaktivni” objekti, iako više ne funkcionišu, i dalje kruže oko Zemlje i pružaju dragocene informacije o ponašanju atmosfere.
Šta ovo znači za budućnost?
Rezultati ukazuju da planiranje svemirskih misija mora sve više da uzima u obzir Sunčevu aktivnost. Periodi blizu solarnog maksimuma mogu značajno skratiti životni vek satelita u orbiti, ali i promeniti dinamiku svemirskog otpada.
Drugim rečima, Sunce ne utiče samo na klimu na Zemlji, već i na to koliko „čist” ostaje prostor oko naše planete.
