U nedelju, 21. juna, stanovnici Srbije i cele severne hemisfere dočekaće letnju dugodnevicu, odnosno letnji solsticij – astronomski trenutak koji označava početak leta i donosi najduži dan i najkraću noć u godini. Ove godine solsticij nastupa u 10.24 časova po našem vremenu (CEST).
Do letnje dugodnevice dolazi zato što je Zemljina osa nagnuta za oko 23,4 stepena u odnosu na ravan njene orbite oko Sunca. Tog dana severna hemisfera je najviše nagnuta ka Suncu, pa Sunčevi zraci padaju pod najvećim uglom, a Sunce dostiže svoju najseverniju tačku na nebu – tačno iznad Severnog povratnika.
Iako se često kaže da je ovo „najduži dan“, zapravo je reč o najdužem periodu dnevne svetlosti tokom godine. U Srbiji će obdanica trajati oko 15 i po sati, dok će noć biti kraća od devet časova.
Zanimljivo je da najraniji izlazak Sunca ne pada baš na dan dugodnevice, već nekoliko dana ranije, dok se najkasniji zalazak dešava nekoliko dana kasnije. Razlog za to je način na koji se Zemlja kreće oko Sunca i promena takozvanog „solarnog vremena“.
Još jedna zanimljivost jeste da najduži dan nije ujedno i najtopliji. Iako tada primamo najveću količinu Sunčeve energije, Zemlji i atmosferi potrebno je nekoliko sedmica da akumuliraju toplotu, zbog čega najviše temperature obično stižu tokom jula ili avgusta.
Letnja dugodnevica vekovima je bila važan datum mnogim kulturama. Brojni drevni narodi gradili su spomenike usklađene sa izlaskom ili zalaskom Sunca na ovaj dan, a i danas se hiljade ljudi okupljaju na mestima poput Stonehengea kako bi posmatrali izlazak Sunca tokom solsticija.
Posle 21. juna dani će i dalje biti veoma dugi, ali će se postepeno skraćivati sve do jesenje ravnodnevice krajem septembra.
