Šta se krije iza horizonta događaja crne rupe jedno je od najvećih pitanja moderne fizike, ali odgovor možda nikada nećemo dobiti. Na to upozorava Sergej Sazonov, profesor Ruske akademije nauka i rukovodilac Laboratorije za eksperimentalnu astrofiziku Instituta za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka, u intervjuu za TASS.
„Nažalost, ne znamo i, prema današnjim shvatanjima, možda nikada nećemo saznati šta se nalazi unutar crne rupe“, rekao je Sazonov.
Kako objašnjava, razlog je jednostavan, ali neumoljiv. Granica crne rupe, poznata kao horizont događaja, predstavlja tačku iza koje ništa ne može da pobegne – čak ni svetlost. Pošto nijedna informacija ne može da napusti unutrašnjost crne rupe, astronomi su ograničeni na proučavanje svega što se dešava izvan tog horizonta.
„Sve što danas posmatramo odnosi se na spoljašnjost – kako crna rupa gravitaciono utiče na okolinu ili kako privlači materiju koja pri tome oslobađa ogromnu količinu energije. Ali unutrašnjost, nažalost, ne možemo da vidimo“, istakao je ruski astrofizičar.
Šta zapravo proučavamo?
Iako ne možemo da zavirimo u unutrašnjost crne rupe, naučnici o njima ipak saznaju mnogo. Kada gas i prašina počnu da padaju ka crnoj rupi, formira se akrecioni disk u kojem trenje zagreva materiju na ekstremne temperature. Tada nastaje snažno zračenje, kod zvezdanih crnih rupa pre svega u rendgenskom delu spektra, dok supermasivne crne rupe emituju zračenje od radio-talasa do gama-zraka.
Upravo zahvaljujući tim procesima astronomi otkrivaju i proučavaju crne rupe širom svemira.
Crne rupe nisu „kosmički usisivači“
Sazonov je odbacio i jedno od najčešćih pogrešnih shvatanja. Crne rupe ne usisavaju sve oko sebe bez ograničenja.
Na primer, supermasivna crna rupa u centru Mlečnog puta ima masu oko četiri miliona Sunaca, ali njen značajan gravitacioni uticaj prostire se samo na relativno malo područje u odnosu na veličinu cele galaksije. Pošto se Sunčev sistem nalazi oko 25.000 svetlosnih godina od galaktičkog centra, nema razloga za strah da će nas crna rupa „progutati“.
Kako nastaju?
Prema današnjem razumevanju, zvezdane crne rupe nastaju kada veoma masivne zvezde, desetine puta masivnije od Sunca, potroše nuklearno gorivo. Tada više ništa ne može da se suprotstavi njihovoj gravitaciji i jezgro kolabira. Ako je ono dovoljno masivno – veće od približno tri Sunčeve mase – nastaje crna rupa. Manje jezgro može da završi kao neutronska zvezda.
Iako su crne rupe među najbolje proučavanim objektima u astrofizici, najveća tajna ostaje upravo ono što se nalazi iza horizonta događaja. Da li će buduće generacije fizičara uspeti da pronađu način da zavire u njihovu unutrašnjost ili će ta granica zauvek ostati nedostižna, ostaje jedno od najuzbudljivijih otvorenih pitanja savremene nauke.
