Kada svet pogodi razoran toplotni talas, snažan uragan, katastrofalna poplava ili veliki šumski požar, jedno od najčešćih pitanja glasi: da li su klimatske promene imale ulogu u ovom događaju?
Pre samo desetak godina naučnici su na to mogli da odgovore uglavnom uopšteno – znalo se da globalno zagrevanje povećava učestalost i intenzitet pojedinih ekstremnih vremenskih pojava, ali nije bilo moguće sa velikom sigurnošću proceniti njegov uticaj na konkretan događaj.
Danas je situacija značajno drugačija. Zahvaljujući naprednijim klimatskim modelima, preciznijim meteorološkim podacima i novim metodama analize, istraživači mogu da procene koliko su klimatske promene doprinele određenom ekstremnom vremenskom događaju.
Nauka koja traži odgovor
Ova oblast istraživanja poznata je kao atribucija ekstremnih vremenskih događaja (Extreme Event Attribution). Njome se ne pokušava dokazati da su klimatske promene „izazvale“ uragan ili poplavu, već se postavlja drugačije pitanje:
Kako bi taj događaj izgledao u svetu u kojem ljudi nisu povećali koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte?
Da bi odgovorili na to pitanje, naučnici koriste dva osnovna pristupa.
Prvi upoređuje koliko se često određeni ekstremni događaj javlja u današnjoj klimi sa procenom koliko bi bio verovatan u svetu bez ljudskog uticaja na klimu.
Drugi ispituje kako su klimatske promene uticale na sam događaj – da li je toplotni talas bio topliji, da li je uragan doneo više padavina ili je suša postala intenzivnija nego što bi bila u prirodnim klimatskim uslovima.
Obe metode kombinuju meteorološka merenja, satelitska posmatranja, fizičke zakone i složene računarske klimatske modele.
Toplotni talasi daju najjasnije odgovore
Najveći stepen sigurnosti naučnici danas imaju kada proučavaju ekstremne vrućine.
Kako se koncentracija ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte povećava, gotovo svi delovi planete beleže češće i intenzivnije toplotne talase. Veza između zagrevanja atmosfere i ekstremnih temperatura dobro je poznata i uspešno se reprodukuje u klimatskim modelima.
Velika pouzdanost postoji i kod procene uticaja klimatskih promena na obilne padavine, pojedine suše i tropske ciklone.
Toplija atmosfera može da zadrži više vodene pare, što povećava količinu padavina tokom snažnih oluja, dok istovremeno ubrzava isparavanje i pogoršava sušne periode.
Zašto je neke događaje teže analizirati?
Kod pojedinih vremenskih pojava naučnici još uvek nemaju dovoljno pouzdane modele.
To se posebno odnosi na tornada, grad, snažne grmljavinske oluje i razorne vetrove. Ovi fenomeni nastaju na veoma malim prostornim razmerama koje globalni klimatski modeli još uvek ne mogu dovoljno precizno da simuliraju. Pored toga, istorijski podaci za ovakve događaje često nisu dovoljno dugi ili potpuni.
Sve više pažnje privlače i takozvani složeni ekstremni događaji. Na primer, dugotrajna suša može stvoriti idealne uslove za velike šumske požare, dok nakon požara obilne kiše mogu izazvati klizišta i bujične poplave. Naučnici tek razvijaju metode kojima će moći da procene uticaj klimatskih promena na ovakve povezane događaje.
Primer uragana Harvi
Jedan od najpoznatijih primera predstavlja uragan Harvi, koji je 2017. godine pogodio Teksas i doneo rekordne količine kiše.
Više nezavisnih istraživanja pokazalo je da su klimatske promene povećale količinu padavina koje je ovaj uragan doneo za približno 20 do 38 procenata.
Iako povećanje možda deluje relativno malo, posledice su bile mnogo veće. Dodatna količina padavina dovela je do znatno većeg broja poplavljenih objekata i veće materijalne štete, pokazujući da čak i umereno povećanje intenziteta ekstremnog događaja može imati nesrazmerno velike posledice po društvo.
Nauka napreduje velikom brzinom
Od prethodnog velikog izveštaja američkih Nacionalnih akademija nauka iz 2016. godine, oblast atribucije ekstremnih događaja značajno je napredovala.
Danas istraživači raspolažu dužim nizovima meteoroloških podataka, kvalitetnijim satelitskim merenjima i znatno naprednijim klimatskim modelima. Pored toga, međunarodni timovi mogu da sprovedu analize svega nekoliko dana nakon velike prirodne katastrofe, dok je interesovanje javnosti još uvek veliko.
Naučnici danas ne procenjuju samo koliko su klimatske promene uticale na sam događaj, već i koliko su povećale broj žrtava, ekonomsku štetu ili posledice po ekosisteme.
Važno za budućnost
Autori novog izveštaja Nacionalnih akademija nauka, inženjerstva i medicine SAD zaključuju da je atribucija ekstremnih vremenskih događaja postala pouzdana naučna disciplina koja omogućava preciznije razumevanje uticaja klimatskih promena na pojedinačne katastrofe.
Istovremeno naglašavaju da postoje oblasti u kojima su naučni dokazi veoma jaki, ali i one u kojima su potrebna dodatna istraživanja. Upravo takav pristup omogućava da zaključci ostanu zasnovani na dokazima, a ne na pretpostavkama.
Kako ekstremni vremenski događaji postaju sve češći u mnogim delovima sveta, ovakva istraživanja mogu pomoći državama, gradovima i lokalnim zajednicama da bolje procene rizike, prilagode infrastrukturu i efikasnije se pripreme za izazove koje donosi promena klime.
