Ciriško jezero – Voda u Ciriškom jezeru pala je na najniži nivo u poslednjih 75 godina, dok neuobičajeno toplo i suvo vreme obara nivoe vode i u drugim velikim švajcarskim jezerima.
Cirihsko jezero dostiglo je ove nedelje najniži vodostaj otkako su počela merenja na toj stanici, pre više od sedam decenija. Zvanična merenja pokazala su da je nivo vode u sredu pao na svega 404,45 metara nadmorske visine, čime je oboren prethodni rekord od 405,46 metara iz 1952. godine.
Prosečan godišnji nivo Ciriškog jezera iznosi 405,93 metra.
Rekordno nizak vodostaj posledica je dugotrajne suše koja od proleća pogađa Švajcarsku. Prema podacima švajcarske Savezne kancelarije za životnu sredinu (FOEN), zemlja se suočava sa izraženom sušom izazvanom kombinacijom učestalih toplotnih talasa i padavina znatno ispod proseka.
Zbog toga je zemljište isušeno, dok su nivoi površinskih i podzemnih voda značajno opali. Situacija se, prema FOEN-u, dodatno pogoršala tokom poslednjih nekoliko nedelja.
Problemi širom Švajcarske
Ciriško jezero trenutno je jedino veliko švajcarsko jezero za koje je zvanično zabeležen apsolutni rekordno nizak vodostaj, ali su i brojna druga jezera ispod uobičajenih sezonskih vrednosti.
Među njima su Bodensko jezero, koje dele Švajcarska, Nemačka i Austrija, kao i Lago Mađore, koje se nalazi na granici Švajcarske i Italije.
Posledice niskog vodostaja već se osećaju u svakodnevnom životu. Kompanija koja upravlja trajektnom linijom između Horgena, na zapadnoj obali jezera, i Majlena, na istočnoj, uvela je ograničenja za prevoz vozila. Zbog izuzetno niskog nivoa vode, teški kamioni i pojedine druge vrste vozila više ne mogu da koriste trajekt.
Problemi su posebno izraženi južnije, na Lago Mađoreu. Italijansko-švajcarsko telo nadležno za regulisanje nivoa jezera odlučilo je, nakon vanrednog sastanka, da poveća oticanje vode iz obližnjeg Luganskog jezera u Lago Mađore.
Odluka je doneta nakon što je italijansko Ministarstvo životne sredine upozorilo na kritično nizak nivo vode u Lago Mađoreu. Posebna zabrinutost odnosi se na poljoprivredu, pre svega na područja u italijanskim regionima Novara, Lomelina i Milana, poznatim po proizvodnji pirinča.
Glečeri za sada ublažavaju situaciju
Ipak, nisu sva velika švajcarska jezera pogođena na isti način.
Ženevsko jezero, najveće u Švajcarskoj, trenutno ima nivo vode blizu godišnjeg proseka, oko 372 metra nadmorske visine. Jedan od razloga je veći dotok vode iz reka, koje trenutno dobijaju dodatnu vodu topljenjem glečera.
To, međutim, predstavlja samo privremeno ublažavanje posledica suše. Švajcarska se već mesecima suočava sa kombinacijom visokih temperatura, manjka padavina i smanjenih zaliha vode, što može imati posledice po poljoprivredu, snabdevanje vodom, plovidbu i ekosisteme.
Rekord Ciriškog jezera predstavlja još jedan pokazatelj koliko se hidrološke prilike u Evropi menjaju pod uticajem sve češćih i intenzivnijih perioda ekstremne toplote i suše.
