Samo nekoliko meseci nakon spektakularnog izbijanja u kojem je njena sjajnost porasla hiljadama puta, kometa 220P/McNaught ponovo je naglo zasijala. Nove fotografije iz Namibije otkrivaju kometu sa izrazito zelenom komom, dok posmatranja ukazuju da se u njenoj okolini ponovo dogodilo nešto neobično.
Komete su poznate po tome što mogu da iznenade astronome, ali 220P/McNaught je tokom 2026. godine to shvatila prilično ozbiljno.
Ova relativno slaba periodična kometa krajem maja je doživela jedno od najvećih zabeleženih izbijanja aktivnosti u svojoj istoriji posmatranja. U samo nekoliko sati njena sjajnost porasla je za približno sedam magnituda, odnosno više od 600 puta, a druga posmatranja ukazala su da je u vrhuncu izbijanja mogla postati čak oko 8.000 puta sjajnija nego što je uobičajeno.
Kometa je potom 14. juna prošla kroz perihel, odnosno tačku svoje orbite najbližu Suncu, na udaljenosti od oko 1,56 astronomske jedinice. Njen orbitalni period iznosi približno 5,5 godina, pa se kroz unutrašnji deo Sunčevog sistema vraća relativno često.
Međutim, priča se tu nije završila.
Novo iznenađenje u avgustu
Početkom avgusta 220P/McNaught ponovo je naglo povećala sjaj. Upravo tokom boravka astrofotografa Geralda Rhemanna i Michaela Jägera u Namibiji, 8. avgusta, kometa je zabeležena u veoma upečatljivom izdanju.
Njihov snimak napravljen je pomoću 12-inčnog teleskopa i kamere ZWO ASI 6200 MM Pro. Na fotografiji se vidi izražena koma zelenkaste boje, karakteristična za prisustvo određenih molekula u materijalu koji je kometa izbacila u okolni prostor.
Posebno je zanimljivo što se ovaj novi bljesak dogodio skoro dva meseca nakon prolaska kroz perihel. Drugim rečima, kometa više nije bila u fazi kada bi se očekivalo da Sunčevo zagrevanje samo po sebi objasni ovako naglu promenu aktivnosti.
Upravo zbog toga su ovakva izbijanja dragocena za proučavanje kometa.
Šta se dogodilo u maju?
Prvo veliko izbijanje 220P/McNaught počelo je krajem maja. Analiza podataka sa Zwicky Transient Facility pokazala je da je kometa za otprilike 13 i po sati prešla sa približno 18. na 11. magnitudu — što odgovara povećanju sjaja većem od 600 puta. Kasnija posmatranja ukazala su na vršnu magnitudu oko 8,2, odnosno približno 8.000 puta veći sjaj od početnog.
Takav događaj naziva se izbijanje komete (outburst).
Tokom izbijanja iz jezgra se oslobađa velika količina prašine i gasova. Oni stvaraju mnogo veću komu, odnosno oblak materijala koji okružuje čvrsto jezgro, a pod uticajem Sunčevog zračenja i Sunčevog vetra mogu nastati i izraženiji repovi.
Posmatranja nekoliko dana nakon majskog izbijanja pokazala su komu široku više lučnih minuta i rep koji je bio višestruko duži nego što je za ovu kometu uobičajeno.
Dva izbijanja, možda dva različita „lica“ komete
Tu dolazimo do najzanimljivijeg dela priče.
Podaci dobijeni posmatranjem 220P/McNaught ukazuju da materijal oslobođen tokom različitih izbijanja nije nužno imao isti sastav. Prilikom jednog događaja dominacija prašine bila je izraženija, dok su ranija posmatranja pokazala snažan doprinos molekularnog gasa.
To otvara mogućnost da različita izbijanja potiču iz različitih delova ili slojeva kometinog jezgra.
Ali važno je naglasiti: to još nije isto što i direktno „gledanje“ unutrašnjosti jezgra. Astronomi tek pokušavaju da utvrde šta nam različiti sastavi izbačenog materijala govore o strukturi i hemijskom sastavu komete.
Ukoliko se pokaže da se različite oblasti jezgra zaista razlikuju po količini i vrsti isparljivih materijala i prašine koje oslobađaju, 220P/McNaught bi mogla da pruži veoma zanimljiv prirodni eksperiment.
Zašto je kometa zelena?
Zelena boja na fotografijama kometa često je povezana sa molekulom dvoatomskog ugljenika (C₂).
Kada Sunčevo ultraljubičasto zračenje pobuđuje molekule u komi, oni mogu emitovati svetlost na određenim talasnim dužinama. U slučaju C₂, ta emisija može kometi dati karakterističan zelenkast izgled.
Upravo je obogaćenje C₂ bilo primećeno i tokom velikog izbijanja 220P/McNaught u junu.
Zato zelena koma na fotografiji nije samo estetski detalj — ona astronomima može da pruži informacije o tome šta kometa izbacuje iz svog jezgra.
Od gotovo nevidljive komete do spektakularnog objekta
220P/McNaught je inače veoma skromna kometa.
Tokom uobičajenog perioda aktivnosti može biti toliko slaba da zahteva ozbiljnu astronomsku opremu za fotografisanje. Njena tipična sjajnost oko perihela pre ovogodišnjeg događaja kretala se približno između 15. i 17. magnitude.
Zbog toga je majskim izbijanjem postala gotovo potpuno drugačiji objekat za posmatrače.
A činjenica da je nekoliko nedelja kasnije ponovo pokazala neočekivanu aktivnost čini ovaj prolazak kroz unutrašnji Sunčev sistem posebno zanimljivim.
Kometa koja se vraća svakih 5,5 godina
220P/McNaught pripada Jupiterovoj porodici kometa. To znači da njenu orbitu snažno oblikuje gravitacija Jupitera, a period njenog obilaska oko Sunca iznosi oko 5,5 godina.
Kometa je otkrivena 20. maja 2004. godine na snimcima teleskopa Uppsala Southern Schmidt u okviru posmatranja sa opservatorije Siding Spring u Australiji. Otkrio ju je australijski astronom Robert McNaught, po kome je i dobila ime.
Iako je poznata već više od dve decenije, ovogodišnja aktivnost pokazuje koliko još uvek možemo da naučimo o objektima koji se nalaze praktično u našem kosmičkom susedstvu.
Komete nisu samo ostaci nastanka Sunčevog sistema. One su i svojevrsne vremenske kapsule, a njihova iznenadna izbijanja omogućavaju astronomima da zavire u materijal koji je inače skriven duboko ispod površine jezgra.
220P/McNaught je ove godine već dva puta pokazala koliko takve kapsule mogu biti nepredvidive.
