Evropa bi mogla da bude pogođena mnogo snažnijim tropskim ciklonima nego što pokazuje istorijski zapis. Nova simulacija hiljada mogućih olujnih sezona pokazuje da su Velika Britanija i Irska među područjima sa najvećim rizikom.
Kada pomislimo na uragane i tropske ciklone, Evropa obično nije prvo mesto koje nam pada na pamet. Ipak, pojedini tropski cikloni formirani iznad toplijih delova Atlantika mogu krenuti ka severu i stići do Evrope. Čak i kada izgube svoje tropske karakteristike, mogu zadržati dovoljno energije da donesu veoma snažne vetrove i obilne padavine.
Nova studija, objavljena u časopisu Geophysical Research Letters, pokazuje da bi takve oluje mogle biti ozbiljniji rizik za Evropu nego što se ranije procenjivalo.
Istraživači predvođeni dr Kelvinom Ngom sa Univerziteta u Birmingemu koristili su hiljade simuliranih sezona uragana kako bi pronašli oluje koje se tokom kratkog istorijskog perioda jednostavno nisu pojavile. Rezultati pokazuju da se posebno izdvajaju Irska i Velika Britanija.
Problem je što istorija nema dovoljno primera
Tropski cikloni se uglavnom formiraju iznad toplih tropskih mora. Kako putuju ka severu, menjaju strukturu i često prolaze kroz proces poznat kao ekstratropska tranzicija. Tada više ne funkcionišu kao klasični uragani, već počinju da dobijaju karakteristike oluja tipičnih za srednje geografske širine.
To, međutim, ne znači da postaju bezopasni.
Naprotiv, takve oluje mogu doneti snažne udare vetra i veoma obilne padavine.
Jedan od poznatijih primera je uragan Ophelia, koji je 2017. godine stigao do Irske. Oluja je oborila drveće, oštetila objekte, odnela više života i ostavila oko 300.000 domaćinstava bez električne energije.
Problem za naučnike jeste to što su ovakvi događaji izuzetno retki. Ako pokušamo da procenimo njihov rizik samo na osnovu onoga što se dogodilo u prošlosti, jednostavno nemamo dovoljno podataka.
Od 1990. godine samo dva tropska ciklona koja su stigla do zapadne Evrope — Lili 1996. i Leslie 2018. godine — izdvojena su kao uzročnici velikih katastrofa u regionu.
Ali dva događaja nisu dovoljna da bismo pouzdano procenili šta se može dogoditi u budućnosti.
Hiljade simuliranih sezona otkrivaju oluje koje još nismo videli
Zbog toga su istraživači koristili metod poznat kao UNSEEN (UNprecedented Simulation of Extremes using Ensembles).
Umesto da se oslanjaju samo na istorijske podatke, analizirali su dve velike serije računarskih simulacija atmosfere koje obuhvataju period od 20. veka. Na taj način dobili su na hiljade mogućih putanja tropskih ciklona — uključujući i scenarije koji se u stvarnosti nikada nisu dogodili.
Razlika je ogromna.
U istorijskom skupu podataka istraživači su pronašli svega 55 tropskih ciklona koji su stigli do posmatranog područja Evrope. U simulacijama ih je bilo približno 45, odnosno 69 puta više.
To omogućava naučnicima da postave mnogo bolje pitanje:
Šta bi se dogodilo ako se pojavi oluja kakvu do sada nismo imali priliku da vidimo?
Istraživači nisu posmatrali samo putanje oluja. Analizirali su i potencijalne posledice — naročito područja koja bi mogla biti izložena izuzetno snažnim vetrovima i velikim količinama kiše.
Irska i Velika Britanija posebno se izdvajaju
Rezultati su pokazali jasan obrazac: zapadna Evropa je mnogo izloženija ovakvim olujama od istočnih delova kontinenta.
Irska je bila na prvom mestu kada je reč o potencijalnom uticaju snažnih vetrova. Prema simulacijama, oko 13% tropskih ciklona koji imaju uticaj na Evropu moglo bi da zahvati Irsku.
Velika Britanija bila je sledeća, sa oko 11–12%, dok su iza nje Belgija i Holandija.
Irska i Velika Britanija takođe su imale najveću verovatnoću za potencijalne uticaje obilnih padavina.
Važno je, međutim, pravilno razumeti ove procente.
To ne znači da postoji 13% šanse da će Irsku svake godine pogoditi uragan.
Procenat se odnosi na raspodelu među tropskim ciklonima koji uopšte stignu do Evrope. Sam broj takvih oluja je mali.
Drugim rečima, tropski cikloni nisu pred vratima Britanije svake godine. Ali kada se jedan od njih uputi ka Evropi, Britanska ostrva su među mestima koja imaju najveću verovatnoću da osete njegove posledice.
Uragan Lili možda ipak nije bio toliko izuzetan
Posebno zanimljiv deo istraživanja odnosi se na uragan Lili, koji je 1996. godine izazvao više od 300 miliona dolara štete u zapadnoj Evropi.
U istorijskom zapisu Lili se izdvaja kao najjači tropski ciklon po regionalnom uticaju vetra.
Ali kada su naučnici njegov intenzitet uporedili sa hiljadama simuliranih događaja, pokazalo se da oluja tog nivoa možda nije toliko retka koliko bi se moglo zaključiti samo na osnovu istorijskih podataka.
Procena povratnog perioda za oluju sa uticajem vetra sličnim Lili iznosi:
- 23,4–32,9 godina u jednoj simulaciji;
- 21,2–29,3 godine u drugoj.
Dakle, oluja slične jačine mogla bi se pojaviti otprilike jednom u nekoliko decenija, a ne jednom u nekoliko stotina godina.
Simulacije su čak sadržale i mnogo ekstremnije događaje. Pojavile su se oluje sa najmanje deset puta većim regionalnim uticajem vetra od Lili, iako je reč o znatno ređim ekstremnim scenarijima.
Oluja sa dvostrukim uticajem Lili imala je procenjeni povratni period od oko 48 do 92 godine.
Nije pronađena jasna veza sa dugoročnim klimatskim ciklusima
Istraživači su pokušali da utvrde da li su ovakve oluje povezane sa velikim klimatskim obrascima koji se menjaju tokom više decenija, poput Atlantske multidekadne oscilacije (AMO) i Pacifičke dekadne oscilacije (PDO).
Nisu pronašli jasnu vezu između tih ciklusa i verovatnoće da tropski ciklon izazove ozbiljne posledice u Evropi.
Umesto toga, izgleda da mnogo veću ulogu imaju konkretni atmosferski uslovi koje oluja susretne na svom putu.
Studija takođe nije pronašla pouzdane dokaze da klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem trenutno menjaju ovu konkretnu vezu.
To, međutim, nije isto što i dokaz da klimatske promene na ovakve oluje ne mogu uticati u budućnosti. Autori upozoravaju da postoje ograničenja i u istorijskim podacima i u samim simulacijama.
Oluje koje nedostaju u istorijskim podacima
Možda je najvažnija poruka istraživanja upravo jednostavna: ono što se dogodilo u prošlosti ne mora predstavljati ceo raspon onoga što je moguće.
Ako je određeni ekstremni događaj toliko redak da se tokom nekoliko decenija nije dogodio, njegovo odsustvo iz istorijskih podataka ne znači da je nemoguć.
Računarske simulacije omogućavaju naučnicima da istraže i takve hipotetičke događaje.
Za Evropu je to važno jer se kontinent već priprema za snažne zimske oluje, ali se tropskim ciklonima koji povremeno stižu sa Atlantika posvećuje mnogo manje pažnje.
Nova studija sugeriše da bi Velika Britanija i naročito Irska trebalo ozbiljnije da uzmu u obzir ovaj mali, ali potencijalno veoma skup rizik.
Tropski cikloni verovatno neće postati uobičajena pojava na evropskom kontinentu. Ali povremena oluja ne mora biti česta da bi predstavljala ozbiljan problem.
Ponekad je upravo retkost događaja razlog zbog kojeg ga je najteže proceniti.
