Svetski okeani obaraju temperaturne rekorde. To nije samo problem za morski svet – topliji okeani menjaju vremenske prilike, podižu nivo mora i mogu dodatno ubrzati globalno zagrevanje.
Više od 70 odsto Zemljine površine prekriveno je okeanima, a oni imaju jednu od najvažnijih uloga u klimatskom sistemu naše planete. Ogromne količine toplote koje nastaju kao posledica zagrevanja Zemlje završavaju upravo u okeanima.
Zato temperatura površine mora nije samo podatak zanimljiv okeanografima. Ona nam govori mnogo o tome šta se dešava sa čitavim klimatskim sistemom.
Okeani su Zemljin džinovski rezervoar toplote
Površinska temperatura mora, poznata kao SST (Sea Surface Temperature), utiče na razmenu energije i gasova između okeana i atmosfere.
Okeani mogu da apsorbuju ogromne količine toplote i da je zadrže mnogo duže nego kopno ili atmosfera. Istovremeno, iz njih u atmosferu prelaze toplota i vodena para, koji utiču na formiranje oblaka, padavina, oluja i drugih vremenskih pojava.
Temperatura površine mora zato predstavlja jedan od važnih parametara u vremenskim prognozama i klimatskim modelima.
Ona je posebno značajna i za praćenje El Ninja i La Ninje, prirodnih klimatskih pojava koje menjaju obrasce vremena širom planete.
Zašto je trenutna situacija neobična?
Globalna prosečna temperatura površine okeana poslednjih godina obara rekorde, a posebno zabrinjava to što se ekstremno visoke temperature pojavljuju i van perioda kada se obično očekuju.
Prema podacima službe Copernicus Climate Change Service, koja prati temperaturu površine mora od 1979. godine, globalna prosečna SST dostigla je 22. avgusta rekordnih 21,1 °C, nadmašivši prethodni rekord od 21,09 °C iz marta 2024. godine.
Sam rekord nije jedini razlog za zabrinutost.
Temperatura površine svetskog okeana obično dostiže godišnji maksimum tokom marta i aprila. Pojava rekordnih vrednosti u avgustu zato pokazuje koliko je neuobičajeno stanje klimatskog sistema.
Dodatni faktor predstavlja El Ninjo, tokom kojeg se površinske vode tropskog Pacifika zagrevaju iznad proseka. Međutim, prirodne klimatske oscilacije ne mogu same da objasne dugoročni trend zagrevanja okeana.
Osnovni pokretač dugoročnog zagrevanja je ljudska emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Šta topliji okeani znače za ljude?
Posledice nisu ograničene na obalu. Promene u okeanima mogu se osetiti širom planete.
Viši nivo mora
Toplija voda se širi. To je jedan od razloga zbog kojih zagrevanje okeana doprinosi porastu nivoa mora.
Kada se tome doda topljenje ledenih pokrivača i glečera, raste rizik od poplava u priobalnim područjima.
Za stotine miliona ljudi koji žive u blizini obale to znači povećanu izloženost poplavama, eroziji obale i ekstremnim vremenskim događajima.
Više toplote i vlage u atmosferi
Topliji okean može da prenese više toplote i vlage u atmosferu.
To može doprineti intenzivnijim padavinama i olujama, dok u pojedinim situacijama toplije more može da oteža noćno i dnevno hlađenje priobalnih područja.
Okean i atmosfera nisu dva odvojena sistema – oni neprestano razmenjuju energiju i vlagu.
Zato promena temperature okeana može da promeni i vreme na kopnu.
Morski toplotni talasi
Kada temperatura mora duže vreme ostane neuobičajeno visoka, govorimo o morskom toplotnom talasu.
Takvi događaji mogu imati ozbiljne posledice po morske ekosisteme.
Korali mogu da izgube svoje alge i izbeli, riblje populacije mogu da promene područja u kojima žive, a mogu se pojaviti i cvetanja štetnih algi.
Posledice se zatim prenose i na ljude – posebno na ribarstvo, akvakulturu i zajednice čija ekonomija zavisi od mora.
Okeani nam pomažu protiv klimatskih promena – ali postoji granica
Postoji još jedan veoma važan razlog zbog kojeg je zagrevanje okeana zabrinjavajuće.
Okeani apsorbuju značajan deo ugljen-dioksida koji nastaje ljudskim aktivnostima.
Na taj način oni usporavaju rast koncentracije CO₂ u atmosferi i ublažavaju deo posledica globalnog zagrevanja.
Ali zagrevanje okeana može da promeni njegovu sposobnost da apsorbuje ugljen-dioksid.
Drugim rečima, okean je jedan od naših najvažnijih saveznika u borbi protiv klimatskih promena, ali nije beskonačan rezervoar za višak toplote i CO₂.
Pored toga, apsorpcija CO₂ dovodi do zakiseljavanja okeana, što predstavlja dodatni pritisak na morske ekosisteme.
Ovo nije samo jedan temperaturni rekord
Najvažnije je razumeti da jedan rekord sam po sebi ne predstavlja klimatsku promenu.
Problem predstavlja dugoročni trend.
Temperatura svetskih okeana raste decenijama. Morski toplotni talasi postaju češći, intenzivniji i dugotrajniji, dok su neuobičajeno hladni morski događaji sve ređi.
Prema podacima Nacionalnog okeanografskog centra, broj morskih toplotnih talasa od 1982. godine približno se udvostručio.
To znači da ne posmatramo samo povremene anomalije, već promenu osnovnog stanja klimatskog sistema.
Zemlja se zagreva i ispod površine
Kada govorimo o globalnom zagrevanju, često zamišljamo temperaturu vazduha.
Ali veliki deo dodatne toplote koju ljudske emisije zadržavaju u klimatskom sistemu završava u okeanima.
Zbog toga je okean svojevrsni termometar planete.
Njegovo zagrevanje utiče na nivo mora, vremenske prilike, ledene mase, morske ekosisteme i količinu ugljen-dioksida u atmosferi.
Zato rekordno topli okeani nisu samo vest za one koji žive na obali.
To je signal da se menja čitav sistem koji održava uslove života na Zemlji.
