Naučnici sve više veruju da bi buduće teleskopske misije mogle detektovati ne samo znake života na drugim planetama – već i znake da taj život aktivno upravlja svojom planetom.
U novom radu, koji će biti objavljen u časopisu The Astrophysical Journal, istraživači predlažu da posmatranje dugoročnih promena u nivou ugljen-dioksida može otkriti prisustvo života koji stabilizuje klimu – kao što to čini biosfera na Zemlji.
Ključni pojam je tzv. karbonatno-silikatni termostat, geološki mehanizam koji balansira CO₂ kroz procese poput trošenja stena i stvaranja padavina. Ako planeta ima okeane i umirujuće Cb-Si povratne sprege, CO₂ ostaje u ravnoteži – što omogućava postojanje tečne vode.
Ali ako taj proces deluje efikasnije nego što bi se očekivalo od same geologije, to bi mogao biti znak biološke aktivnosti, odnosno – života koji utiče na klimu.
Studija sugeriše da bi posmatranjem cele populacije egzoplaneta u potrazi za stabilnim CO₂ obrascima mogli otkriti planete koje domaćinima omogućavaju dugoročnu stabilnost – možda čak i kroz ekološku svest.
„Tragamo za otiscima globalne ravnoteže“, kaže glavna autorka Janina Hansen sa ETH Ciriha.
„Ako neka planeta upravlja svojim gasovima, kao što mi pokušavamo s klimatskim promenama, to je možda znak nečeg živog.“
U narednim decenijama, moćniji teleskopi mogli bi omogućiti upravo to – da vidimo da negde daleko, neka civilizacija već vodi bitku s CO₂.
