Kada su astronauti Harison Šmit i Judžin Sernan 1972. godine kročili na površinu Meseca u okviru misije Apolo 17, završavala se jedna era. Ipak, Šmit je već tada razmišljao o budućnosti.
„Pa, kažem ti, Džin, mislim da sledeća generacija treba da prihvati ovo kao izazov. Hajde da vidimo da i oni jednog dana ostave ovakve tragove“, rekao je tada.
Danas, sa 90 godina, Šmit je jedan od retkih preživelih astronauta koji su hodali po Mesecu – i jedini profesionalni geolog među njima. Njegov rad pomogao je naučnicima da bolje razumeju poreklo Meseca i istoriju Sunčevog sistema.
Povratak na Mesec – više od prestiža
Govoreći o savremenim misijama poput Artemis II, Šmit naglašava da je povratak na Mesec ključan korak ka dubljem istraživanju svemira.
„Mislim da baza na Mesecu ima mnogo smisla i oduvek je imala iz mnogo razloga. Jedan je geopolitički. Verovatno najvažniji je geopolitičko prisustvo u dubokom svemiru — i priprema za odlazak na Mars.“
On posebno ističe da Mesec nije samo cilj, već i „poligon“ za učenje:
„Ljudi stalno zaboravljaju da smo prošli kroz nekoliko generacija i da nova generacija mora da stekne iskustvo, i psihološki i praktično, o tome kako se radi u dubokom svemiru.“
Mesec kao arhiva Sunčevog sistema
Šmit smatra da je Mesec zapravo jedinstvena vremenska kapsula:
„Nema sumnje da Mesec ima istoriju koju može da nam ispriča.“
„On beleži istoriju Sunčevog sistema još od njegovog nastanka pre oko 4,5 milijardi godina.“
Posebno zanimljivo otkriće odnosi se na povezanost Sunčeve aktivnosti i razvoja života na Zemlji:
„Otkrivamo da je Sunce postalo još aktivnije otprilike u isto vreme kada je došlo do eksplozije života u okeanima na Zemlji… a život voli toplotu.“
Helijum-3 i nova energetska trka
Jedna od najintrigantnijih tema koje Šmit pominje jeste izotop helijuma-3, koji bi mogao da igra ključnu ulogu u budućnosti energetike.
„Postoji izotop koji se zove helijum-3 i mislim da će on na kraju biti veoma, veoma važan u proizvodnji energije.“
„Mesec će biti naš rezervoar, naš izvor ovog veoma važnog izotopa.“
On ide i korak dalje:
„Helijum-3 nudi mogućnost nuklearne energije bez nuklearnog otpada.“
Ova perspektiva dodatno podgreva novu „svemirsku trku“, u kojoj učestvuju sile poput SAD-a i Kine.
„Nema sumnje u to… i mislim da je helijum-3 trenutno veliki faktor u tome.“
Kako je zaista hodati po Mesecu
Šmit je opisao i jedinstveno iskustvo boravka u dolini Taurus-Littrow:
„Pre svega, bili smo u dolini dubljoj od Velikog kanjona.“
„Drugo, nalazite se u gravitaciji koja je jedna šestina Zemljine, što znači da možete da hodate mnogo lakše nego ovde.“
I dodaje zanimljiv detalj o ljudskoj prirodi:
„Morate da budete oprezni, jer vam mozak postane lenj.“
Da li smo sami u svemiru?
Na pitanje o vanzemaljskom životu, Šmit daje oprezan, ali otvoren odgovor:
„Postoje milijarde zvezda sličnih Suncu… statistički je veoma verovatno da su se slični uslovi mogli razviti negde drugde u svemiru.“
Ali kada je reč o posetama Zemlji:
„Ako su zaista toliko napredni da mogu da budu ovde, komunicirali bi bolje nego što jesu.“
„Dakle, ne znam. Moguće je. Recimo tako. Možda malo verovatno, ali moguće.“
„Nadprirodno“ je samo nepoznata fizika
Na kraju, Šmit ostavlja poruku koja savršeno oslikava naučni duh:
„Morate samo da zapamtite: ono što se nekada zvalo natprirodnim verovatno bi trebalo da se zove nepoznata fizika.“
