Dok led sa Antarktika nestaje rekordnim tempom, a posledice se osećaju širom planete kroz porast nivoa mora, promene u okeanskim strujama i poremećaje u ekosistemima, naučna istraživanja tog kontinenta – opadaju.
Novi izveštaj objavljen preko Univerziteta Arktika upozorava: istraživačka aktivnost na Antarktiku i Južnom okeanu je u opadanju baš kada bi morala da raste. Broj naučnih radova iz ove oblasti opao je svake godine od 2021, a istraživačko vođstvo prelazi iz ruku zapadnih zemalja u ruke Kine.
Ko gubi, a ko preuzima vodeću ulogu?
Kina je 2022. godine po prvi put pretekla Sjedinjene Američke Države kao vodeća nacija u broju antarktičkih istraživanja. Do 2024. godine nadmašila ih je čak i u broju radova u najkvalitetnijim naučnim časopisima. U isto vreme, SAD, Velika Britanija, Australija, Nemačka i Rusija beleže pad u broju objavljenih radova.
Zašto je ovo važno?
Antarktik nije samo daleka, ledena pustinja. Promene koje se tamo dešavaju utiču na čitavu planetu – od nivoa mora do klime i ribljih stokova. Razumevanje tih procesa ključno je za globalne odluke o klimatskoj politici.
Istraživanje = uticaj
Samo zemlje koje ulažu u nauku o Antarktiku imaju pravo glasa u odlučivanju o njegovoj budućnosti, u okviru Antarktičkog ugovora iz 1959. godine. Ovaj sistem je decenijama uspešno održavao mir i štitio životnu sredinu, ali poslednjih godina dolazi do zastoja – nove mere zaštite, poput zabrane ribolova u osetljivim područjima, blokiraju se političkim neslaganjima, naročito od strane Rusije i Kine.
Šta nas čeka?
Ako se pad ulaganja u istraživanja nastavi, svet bi mogao ostati bez ključnih podataka o procesima koji već sada oblikuju našu budućnost. Istovremeno, zemlje koje najviše istražuju – dobijaju i najveći uticaj. Ukoliko taj uticaj ne bude iskorišćen za zaštitu Antarktika, posledice bi mogle biti dalekosežne.
