Gotovo nijedan deo Brazila više nije pošteđen posledica klimatskih promena. Novo istraživanje pokazalo je da je čak 91,5 odsto brazilskih opština i gradova između 1991. i 2024. godine doživelo najmanje jednu ozbiljnu klimatsku katastrofu – od poplava i bujičnih poplava, preko klizišta i snažnih oluja, do dugotrajnih suša.
Studija, objavljena u naučnom časopisu Environmental Research Letters, analizirala je gotovo 60.000 hidrogeoloških katastrofa i predstavlja jedno od najobuhvatnijih istraživanja klimatskih rizika u istoriji Brazila.
Više od 129 miliona pogođenih ljudi
Istraživači iz Nacionalnog centra za praćenje i rano upozoravanje na prirodne katastrofe (CEMADEN), Univerziteta u Sao Paulu i Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja (INPE) utvrdili su da su katastrofe tokom 33 godine:
- usmrtile najmanje 4.774 osobe,
- dovele do nestanka 3.031 osobe,
- pogodile više od 129,7 miliona ljudi,
- izazvale ekonomsku štetu veću od 123,8 milijardi dolara.
Autori ističu da su stvarni brojevi verovatno i veći, jer mnoge lokalne zajednice nisu prijavljivale sve posledice ili nisu imale razvijen sistem za evidentiranje štete.
Katastrofe zahvatile gotovo celu zemlju
Od ukupno 5.570 brazilskih opština, njih više od 5.000 prijavilo je najmanje jednu klimatsku katastrofu.
Najpogođeniji je bio severoistočni deo zemlje, gde je zabeležen najveći broj gradova pogođenih ekstremnim vremenskim pojavama, dok su jugoistočni i južni region pretrpeli najveći broj ljudskih žrtava usled poplava, klizišta i oluja.
Posebno se izdvajaju dve velike tragedije:
- Sao Sebastiao u saveznoj državi Sao Paulo, gde su rekordne padavine tokom karnevala 2023. godine izazvale klizišta i poplave u kojima je poginulo najmanje 60 ljudi.
- Rio Grande do Sul, gde su katastrofalne oluje u maju 2024. pogodile čak 471 opštinu, ostavile više od 2,3 miliona ljudi pogođenih i odnele preko 180 života.
Naučnici: Nisu krive samo klimatske promene
Autori studije naglašavaju da prirodne nepogode ne treba posmatrati isključivo kao posledicu klimatskih promena.
Prema njihovim rečima, veliki deo tragedija mogao bi biti ublažen boljom infrastrukturom, pravovremenim reagovanjem i efikasnijim upravljanjem rizicima.
Iako brazilske institucije, poput CEMADEN-a, redovno izdaju upozorenja na opasne vremenske prilike, lokalne vlasti često ne preduzimaju odgovarajuće mere ili nemaju dovoljno kapaciteta da zaštite stanovništvo.
Zbog toga istraživači koriste izraz “socio-prirodne katastrofe”, želeći da naglase da ljudski faktor značajno povećava posledice ekstremnih vremenskih događaja.
Klimatske promene povećavaju rizik
Naučnici upozoravaju da će klimatske promene dodatno povećavati učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih pojava. Posebnu zabrinutost izaziva očekivani razvoj novog fenomena El Ninjo tokom 2026. i 2027. godine, koji bi mogao da donese još izraženije klimatske ekstreme širom Južne Amerike.
Ipak, istraživači ističu da se veliki broj ljudskih i ekonomskih gubitaka može sprečiti ukoliko države više ulažu u prevenciju, rano upozoravanje, plansku urbanizaciju i otpornu infrastrukturu, umesto da najveći deo sredstava troše tek nakon što katastrofa već nastupi.
Njihova poruka je jasna – klimatske promene jesu pokretač sve ekstremnijih vremenskih prilika, ali razmere katastrofa u velikoj meri određuje spremnost društva da se na njih na vreme prilagodi.
