Nova sveobuhvatna studija, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, donosi najdetaljniju mapu pomeranja tzv. uzemljene linije (grounding line) širom Antarktika u poslednje tri decenije. Istraživanje je predvodio tim sa University of California, Irvine, a rezultati pokazuju da je kontinent izgubio 12.820 kvadratnih kilometara uzemljenog leda – površinu približno deset puta veću od šireg Los Anđelesa. Da prevedemo i na srpski, recimo da su u pitanju dve površine Šumadije.
Šta je uzemljena linija i zašto je važna?
Uzemljena linija je granica na kojoj se ledeni pokrivač, oslonjen na kopno, susreće sa okeanom i počinje da pluta kao ledena polica. Njeno povlačenje je jasan znak destabilizacije ledenog pokrivača.
Glavni autor studije, Erik Rinjot (Eric Rignot), ističe da je satelitski radar (SAR) „zlatni standard“ za praćenje stabilnosti ledenih masa. Po prvi put, cela obala Antarktika mapirana je konzistentno tokom čak 30 godina.
Koliko je situacija ozbiljna?
- 77% obale Antarktika nije pokazalo pomeranje uzemljene linije od 1996. godine.
- Međutim, preostalih 23% beleži koncentrisano povlačenje.
- Prosečna godišnja stopa gubitka: 442 km² uzemljenog leda.
Najdramatičnije promene zabeležene su u zapadnoj Antarktici, naročito u oblasti Amundsenovog mora:
- Amundsen Sea
- Getz Ice Shelf
Posebno se izdvajaju glečeri:
- Pine Island Glacier – povlačenje 33 km
- Thwaites Glacier – 26 km
- Smith Glacier – čak 42 km
Rinjot situaciju opisuje slikovito: „Nije ceo balon probušen, ali tamo gde jeste – rana je duboka.“
Misterija na Antarktičkom poluostrvu
Na severoistoku poluostrva situacija zbunjuje naučnike. Iako se povlačenje beleži, nema jasnih dokaza o prodoru toplih okeanskih voda – što je inače glavni uzrok topljenja u drugim delovima kontinenta.
Glečeri poput Edgeworth-a, Boydell-a i Sjogren-a značajno su se povukli, dok su Hektoria, Green i Evans glečeri izgubili i do 21 kilometar svoje pozicije iz 1996. godine.
Šta je uzrok? Za sada – otvoreno pitanje.
Kako su naučnici došli do podataka?
Tim je kombinovao podatke sa više međunarodnih satelitskih misija, uključujući:
- European Space Agency
- NASA Jet Propulsion Laboratory
- komercijalne radarske sisteme poput ICEYE
Kombinacija državnih i komercijalnih satelita omogućila je gotovo svakodnevna posmatranja kritičnih oblasti – što predstavlja novu eru u praćenju polarnih regiona.
Šta ovo znači za nivo mora?
Podaci o pomeranju uzemljene linije ključni su za unapređenje klimatskih modela. Ako modeli ne mogu da reprodukuju ono što je već izmereno u poslednjih 30 godina, njihova predviđanja budućeg porasta nivoa mora postaju upitna.
Dobra vest je da većina Antarktika trenutno ostaje stabilna. Loša vest je da su najosetljiviji delovi u fazi ubrzanog povlačenja.
„Možda treba da budemo zahvalni što ceo kontinent još ne reaguje“, rekao je Rinjot. „Jer tada bismo bili u mnogo većem problemu.“
Zaključak za Kosmički glasnik
Antarktik ne kolabira svuda – ali tamo gde popušta, promene su dramatične. Nova mapa pomeranja uzemljene linije postaje referentna tačka za buduća predviđanja klimatskih promena i porasta nivoa mora.
U narednim decenijama, sudbina glečera Zapadne Antarktike mogla bi postati jedan od ključnih faktora u oblikovanju obala planete.
One Response