U oktobru 2025. godine Kina je poslala četiri laboratorijska miša na svemirsku stanicu Tiangong u okviru misije Shenzhou-21. Dve nedelje proveli su u orbiti, oko 400 kilometara iznad Zemlje, izloženi mikrogravitaciji, pojačanom zračenju i stresu svemirskog leta. Po povratku na Zemlju dogodilo se nešto što je privuklo pažnju naučne zajednice širom sveta: jedna ženka je ostala skotna i ubrzo na svet donela devet mladunaca. Šest ih je preživelo, što je potpuno uobičajena stopa za miševe.
Iako na prvi pogled zvuči kao simpatična anegdota, ovaj događaj ima ozbiljan naučni značaj.
Zašto su miševi važni za svemirsku biologiju?
Miševi se decenijama koriste kao model-organizmi u biologiji i medicini jer u mnogim ključnim procesima, uključujući hormonalnu regulaciju, razvoj embriona i reprodukciju, imaju sličnosti sa ljudima. Ako bi boravak u svemiru ozbiljno remetio plodnost ili trudnoću kod sisara, vrlo je verovatno da bi se to prvo uočilo upravo kod miševa.
Zato je činjenica da je ženka miša posle boravka u svemiru uspela da iznese trudnoću i rodi zdrave mladunce snažan signal da kratkotrajna izloženost svemirskim uslovima ne uništava osnovne biološke mehanizme neophodne za reprodukciju.
Kako je izgledao eksperiment na Tiangongu?
Četiri miša (dva mužjaka i dve ženke) lansirana su 31. oktobra 2025. godine. Tokom boravka na svemirskoj stanici:
- živeli su u specijalno dizajniranom biološkom modulu,
- njihovo kretanje, san i unos hrane pratili su AI sistemi u realnom vremenu,
- naučnici su sa Zemlje dobijali kontinuirane podatke o njihovom ponašanju.
Misija nije prošla bez problema. Zbog neočekivane promene rasporeda povratka, tim na Zemlji morao je da improvizuje sa ishranom. Umesto standardne astronautske hrane, miševima je privremeno davano i sojino mleko, što pokazuje koliko su ovakvi eksperimenti logistički zahtevni.
Miševi su se bezbedno vratili na Zemlju sredinom novembra. Nekoliko nedelja kasnije, jedna od ženki se oštenila.
Šta ovaj rezultat zapravo znači – a šta ne?
Važno je biti precizan i skeptičan, što je osnov naučnog pristupa.
Šta znamo:
- kratkotrajan boravak u orbiti (oko dve nedelje) nije sprečio normalnu trudnoću i porođaj kod miša;
- mladunci se, barem u prvim nedeljama života, razvijaju uobičajeno.
Šta još ne znamo:
- da li postoje suptilne genetske ili epigenetske promene koje će se ispoljiti kasnije;
- da li će „svemirski mladunci“ imati normalnu plodnost;
- kako bi izgledala reprodukcija tokom dugotrajnog boravka u svemiru, ili na Mesecu i Marsu.
Zbog toga naučnici sada prate ne samo zdravlje ovih mladunaca, već i njihovu sposobnost da se sami razmnožavaju. Tek tada će se moći govoriti o mogućim višegeneracijskim efektima svemirskog okruženja.
Širi kontekst: mogu li ljudi jednog dana imati decu van Zemlje?
Do sada nijedan čovek nije začet, rođen niti odrastao u svemiru. Ne znamo kako mikrogravitacija utiče na rani razvoj embriona, kako zračenje deluje na fetus, niti kako bi izgledalo detinjstvo na planeti sa slabijom gravitacijom.
Ovaj eksperiment sa miševima ne daje konačne odgovore, ali predstavlja važan mali korak. Pokazuje da bar neki sisari mogu da prežive svemirski let i da se nakon toga normalno razmnožavaju.
Ako čovečanstvo ozbiljno razmišlja o dugotrajnim misijama, bazama na Mesecu ili kolonijama na Marsu, pitanje reprodukcije nije naučna fantastika – već nužnost.
Jedan mali miš ne rešava sve dileme svemirske biologije, ali pruža dragocen podatak: svemir, barem kratkoročno, ne mora nužno da bude biološka slepa ulica za sisare. Pred naučnicima je još mnogo godina istraživanja, ali zahvaljujući ovom eksperimentu, pitanje „da li je život izvan Zemlje održiv“ dobilo je oprezno, ali ohrabrujuće, „možda“.
One Response