Najnovija analiza satelitskih podataka ukazuje nam na jednu zanimljivost za planetu Zemlju.
U časopisu “Science” objavljena je studija u kojoj se ističe da su vode okeana na polovima sve zelenije.
Ova promena odražava promene u koncentraciji zelenog pigmenta hlorofila, koji proizvode fitoplanktoni – fotosintetski morski organizmi koji se nalaze na dnu okeanskog prehrambenog lanca. Ako se ovaj trend nastavi, to bi moglo uticati na morske ekosisteme, a posledično i na globalno ribarstvo.
„Na osnovu satelitskih merenja, vidimo da tropski i suptropski regioni generalno gube hlorofil, dok polarni regioni – oblasti visoke geografske širine – postaju zeleniji“, rekao je prvi autor studije Haipeng Žao, postdoktorski istraživač koji sarađuje sa profesorom Nikolasom Kazarom sa Univerziteta Djuk i Suzan Lozije sa Džordžija Teh instituta.
U ovoj studiji analizirani su satelitski podaci prikupljeni od 2003. do 2022. godine pomoću NASA-inog instrumenta koji svakih dva dana skenira celu Zemlju.
Satelitski podaci su pokazali opšte trendove u boji okeana: koncentracija hlorofila opada u tropskim i suptropskim regionima, a raste ka polovima.
Pored toga, ono što je otkriveno jeste da su i plave regije postale plavlje.
„Kao kad bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji“, rekao je Žao.
Zašto je ovo opasno po planetu?
Fitoplanktoni su mikroskopski organizmi koji obavljaju fotosintezu i time uklanjaju ogromne količine ugljen-dioksida (CO₂) iz atmosfere. Kada oni umru, ugljenik koji su upili tone na dno okeana i može tamo ostati hiljadama godina. Ako se produktivnost fitoplanktona smanji u oblastima gde CO₂ najefikasnije ulazi u duboke slojeve okeana, to može značiti da će se manje ugljenika dugoročno skladištiti — što smanjuje prirodni kapacitet Zemlje da ublaži klimatske promene.
Fitoplanktoni su osnovna karika morskog lanca ishrane. Njihov pad u ekvatorijalnim regionima može izazvati kaskadni efekat: manje hrane za zooplanktone, pa manje riba, a zatim i manje hrane za veće morske predatore. Ovo posebno pogađa zemlje u razvoju koje se oslanjaju na ribarstvo za ishranu i ekonomiju, kao što su pacifička ostrva. Potencijalna preraspodela ribljih resursa ka polovima mogla bi dodatno pogoršati globalnu nejednakost u pristupu prehrambenim resursima.
Ukoliko se ovi trendovi nastave, planeta Zemlja bi mogla da se suoči s pojačanim klimatskim efektima i dubokim poremećajem u održivosti okeanskih ekosistema.
foto: NASA’s Scientific Visualization Studio AMSR2 data courtesy of the Japan Aerospace Exploration Agency (JAXA)
