Zašto je Mars danas pusta i hladna planeta, dok je Zemlja puna života? Iako su nekada postojale reke i jezera na Crvenoj planeti, ona nikada nije uspela da razvije trajne uslove pogodne za život. Nova istraživanja pružaju objašnjenje zašto.
NASA-in rover Curiosity nedavno je otkrio stene bogate karbonatima – mineralima koji na Zemlji nastaju kada se ugljen-dioksid iz atmosfere „zaključa“ u stenama, poput krečnjaka. Ova otkrića su važna jer karbonati ukazuju na procese koji regulišu klimu i prisustvo tečne vode.
Prema novom istraživanju objavljenom u časopisu Nature, Mars je u prošlosti imao kratke periode kada su postojali uslovi za tečnu vodu – svojevrsne „oaze“. Ali ti periodi su bili retki i kratkotrajni.
Za razliku od Zemlje, gde vulkanske erupcije vraćaju ugljen-dioksid u atmosferu i time održavaju dugoročni klimatski balans, Mars ima veoma slabo vulkansko izduvavanje gasova. To znači da se atmosfera nije mogla obnavljati, a planeta je s vremenom postajala sve hladnija i suvlja.
Stene pričaju priču
Otkriće karbonata pokazuje da je Mars imao sposobnost da skladišti CO₂ u stenama, ali bez dovoljno vulkanske aktivnosti da taj gas ponovo dospe u atmosferu, klima je postajala nepovoljna za tečnu vodu – i život.
Modeli pokazuju da su kratki vlažni periodi na Marsu bili praćeni stotinama miliona godina suše. U takvim uslovima, čak i ako je život nekada i postojao, bilo mu je gotovo nemoguće da opstane.
Traganje se nastavlja
Iako je površina Marsa danas suva i negostoljubiva, naučnici ne isključuju mogućnost da dublje ispod površine još uvek postoje džepovi tečne vode. Rover Perseverance, koji istražuje ostatke nekadašnjeg jezera u krateru Jezero, takođe je pronašao karbonate – još jedan trag u ovoj velikoj misteriji.
