Svemirska istraživanja su bila u ekspanziji, a Sovjetska politika je bila takva da su želeli da nastave sa pobedama protiv Amerikanaca. Najnovija misija spremana 1967. godine, to je misija Sojuz-1, ali nije sve teklo po planu.
Jurij Gagarin, prvi čovek u svemiru, je govorio o letelici Sojuz-1 kao nebezbednoj, a isto je govorio i čovek koji je bio zadužen za upravljanje u svemiru – Vladimir Komarov.
Letelica je imala više od 200 tehničkih problema koji nisu bili rešeni, ali iz političkih razloga Sovjeti nisu želeli da otkažu misiju. Neko je morao da upravlja, a Gagarin se ponudio da to uradi umesto Komarova. Pred sam polazak, Komarov je rekao da ne želi da njegov prijatelj pogine i da je on više u problematici oko samog Sojuza-1.
Već u orbiti, otkazivali su mu solarni paneli, što je ugrozilo napajanje i kontrolu. Ipak, Komarov je pokušao da upravlja letelicom ručno i vrati se na Zemlju.
Prilikom povratka, padobran se nije otvorio kako treba. Sojuz 1 se srušio velikom brzinom i Komarov je poginuo na mestu. Telo mu je bilo neprepoznatljivo – pronađen je ugljenisani ostatak.
Postao je prvi čovek koji je preminuo tokom svemirskog leta, a njegova smrt je dovela do velikih promena u sovjetskom svemirskom programu. Dobio je brojna posmrtna priznanja, a jedno od većih jeste i njegov krater na Mesecu.
