Prema analizi agencije AFP zasnovanoj na podacima evropskog programa Copernicus, više regiona sveta zabeležilo je najtopliju godinu u istoriji merenja tokom 2025. Najizraženiji temperaturni rekordi zabeleženi su u Centralnoj Aziji, Sahelu i severnoj Evropi.
Na globalnom nivou, poslednjih 12 meseci bi, prema preliminarnim podacima, mogli da budu treći najtopliji period ikada, odmah iza 2024. i 2023. godine. Konačni podaci biće potvrđeni u godišnjem izveštaju Copernicusa početkom januara.
Međutim, globalni proseci često prikrivaju činjenicu da su pojedini delovi planete iskusili ekstremna lokalna odstupanja, sa temperaturama znatno iznad sezonskih normi.
Kako su prikupljeni podaci?
Zbog toga što mnoge siromašnije države ne objavljuju detaljne klimatske podatke, AFP je upotpunio sliku analizom Copernicus klimatskih modela, merenja sa oko 20 satelita i podataka sa meteoroloških stanica širom sveta. Baza obuhvata satna merenja od 1970. godine do danas.
Rezultat ove analize pokazuje da je tokom 2025. godine oboreno čak 120 mesečnih temperaturnih rekorda u više od 70 zemalja.
Centralna Azija: Rekordi u svakoj državi
Sve zemlje Centralne Azije oborile su svoje godišnje temperaturne rekorde.
Najekstremniji slučaj zabeležen je u Tadžikistanu, planinskoj i kontinentalnoj zemlji u kojoj svega 41% stanovništva ima pristup bezbednoj pijaćoj vodi. Tamo su temperature bile više od 3°C iznad proseka za period 1981–2010, što predstavlja najveće pozitivno odstupanje na svetu.
Mesečni temperaturni rekordi u Tadžikistanu obarani su svakog meseca od maja, sa izuzetkom novembra.
Slična odstupanja zabeležena su i u Kazahstanu, Iranu i Uzbekistanu, gde su temperature bile 2 do 3°C iznad sezonskog proseka.
Sahel: Do 1,5°C toplije nego inače
Značajni temperaturni rekordi zabeleženi su i u Sahelu i zapadnoj Africi.
Zemlje poput Malija, Nigera, Nigerije, Burkine Faso i Čada iskusile su neuobičajeno visoke temperature, sa odstupanjima od 0,7 do 1,5°C iznad sezonskog proseka.
Poslednjih 12 meseci predstavljaju najtopliji period ikada zabeležen u Nigeriji, dok su u ostalim navedenim državama među četiri najtoplija u istoriji merenja.
Naučnici iz mreže World Weather Attribution (WWA) navode da su ekstremni toplotni talasi danas gotovo deset puta verovatniji nego 2015. godine, kao posledica klimatskih promena izazvanih ljudskom aktivnošću.
Region Sahela, polusušni pojas koji se proteže od Senegala do Sudana, spada među najugroženije delove sveta, već opterećen oružanim sukobima, siromaštvom i nesigurnošću u snabdevanju hranom.
Evropa: Izuzetno toplo leto i neuobičajeno topla jesen
Oko deset evropskih zemalja nalazi se na pragu obaranja godišnjih temperaturnih rekorda, pre svega zbog izuzetno vrelog leta.
U Švajcarskoj i pojedinim zemljama Balkana, letnje temperature bile su 2 do 3°C iznad proseka.
Španija, Portugal i Velika Britanija zabeležili su najtoplije leto u istoriji, dok su ekstremne vrućine doprinele razornim šumskim požarima.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, najsušnije proleće u više od jednog veka dovelo je do ozbiljnih nestašica vode.
Severna Evropa bila je pošteđena intenzivnog toplotnog talasa krajem juna, ali je zato doživela neuobičajeno toplu jesen.
Norveška, Švedska, Finska i Island mogli bi da završe godinu kao jednu od dve najtoplije u istoriji merenja.
