Dva svemirska broda Evropske svemirske agencije (ESA) i NASA-e mogla bi uskoro da naprave istorijski podvig — da prođu kroz rep međuzvezdane komete 3I/ATLAS i eventualno detektuju čestice koje potiču iz druge zvezdane oblasti.
Iako zvuči kao scenario iz naučne fantastike, novi rad naučnika Samjuela Granda i Gerajnta Džounsa (objavljen na arXiv-u i prihvaćen za publikaciju u Research Notes of the American Astronomical Society) pokazuje da bi Hera i Europa Clipper u naredne dve nedelje mogli da se nađu u području kroz koje prolazi rep ove komete.
Dve misije, jedan neočekivan susret
Svemirska letelica Hera, koju vodi ESA, trenutno putuje ka sistemu binarnih asteroida Didimos–Dimorfos — mestu na kojem je NASA-in projekat DART 2022. godine namerno udario asteroid kako bi testirao planetarnu odbranu. U isto vreme, Europa Clipper je na putu ka Jupiteru, gde će detaljno proučavati ledeni mesec Evropu i njegove potencijalne podzemne okeane.
Slučaj je hteo da obe letelice u istom periodu prođu kroz oblast „niz vetar“ u odnosu na kometu 3I/ATLAS, koja je ušla u Sunčev sistem iz međuzvezdanog prostora. Hera će se naći u potencijalnoj zoni između 25. oktobra i 1. novembra, dok će Europa Clipper imati svoj prozor između 30. oktobra i 6. novembra.
Rep koji „šiklja“ vodu i jone
Otkako je otkriven u junu, 3I/ATLAS pokazuje izuzetno aktivno isparavanje vode i gasova, stvarajući ogroman rep bogat jonima. Kako se približava Suncu, rep se dodatno širi, a kometa će 29. oktobra dostići perihel – tačku najbližu Suncu.
Prema modelu „Tailcatcher“ koji su koristili autori rada, čak i ako letelice promaše centralnu osu repa za nekoliko miliona kilometara (oko 8,2 miliona za Heru i 8 miliona za Europa Clipper), postoji šansa da detektuju jone koji se šire na ogromne udaljenosti od jezgra komete.
Šta bi se moglo detektovati?
Hera, nažalost, nema instrumente sposobne da zabeleže jone ni promene u magnetnom polju koje bi pratile prolazak kroz rep.
Europa Clipper, međutim, ima odgovarajuće instrumente — magnetometar i plazma spektrometar — što znači da bi mogao direktno da detektuje jone iz međuzvezdanog prostora i magnetno „savijanje“ solarnih linija koje pravi kometova atmosfera.
U trci s vremenom
Iako je mogućnost fascinantna, vremena je veoma malo da bi se misije pripremile. Ako kontrolni timovi uspeju da prilagode instrumente i iskoriste ovu priliku, Europa Clipper bi mogao postati prva letelica u istoriji koja je direktno uzorkovala materijal iz međuzvezdanog kometa — i to sasvim slučajno, na putu ka Jupiteru.
