Najdetaljnija mapa do sada otkrila je čak 332 podmorska kanjona ispod Antarktika – čak pet puta više nego što se ranije znalo. Ova otkrića predstavljaju značajan iskorak u razumevanju kako polarni regioni utiču na okeanske struje, topljenje ledenih ploča i, posredno, globalnu klimu.
Studiju su sproveli istraživači Dejvid Amblas (Univerzitet u Barseloni) i Rikardo Arosio (Univerzitet u Korku), a objavljena je u časopisu Marine Geology. Oni su koristili novu, visoko-rezolutivnu mapu morskog dna poznatu kao IBCSO v2 – najdetaljniju mapu južnog okeana do sada.
“Neka od ovih kanjonskih sistema dosežu dubinu od preko 4.000 metara,” izjavio je Amblas.
“Najkompleksniji se nalaze u Istočnom Antarktiku i imaju razgranate strukture koje podsećaju na rečne mreže.”
Zašto su ovi kanjoni važni?
Podmorski kanjoni nisu samo fascinantne geološke formacije – oni imaju ogromnu ulogu u dinamici okeana:
- Prenose sedimente i hranljive materije od obale ka dubokom okeanu
- Omogućavaju mešanje plitkih i dubokih voda
- Predstavljaju staništa bogata biodiverzitetom
- Kanališu hladne i guste vode koje učestvuju u stvaranju Antarktičke duboke vode (Antarctic Bottom Water) – ključnog regulatora globalne okeanske cirkulacije
Takođe, kroz ove kanjone tople vode, poput “Circumpolar Deep Water”, mogu stići do ledenih ploča i ubrzati njihovo topljenje odozdo, čime se povećava rizik od rasta nivoa mora.
Istočni vs. Zapadni Antarktik
Istraživači su uočili jasne razlike između dve glavne antarktičke oblasti:
- Istočni Antarktik: Kompleksniji i razgranatiji kanjoni, sa U-oblikom, što ukazuje na dugotrajnu glacijalnu eroziju i deponovanje
- Zapadni Antarktik: Kraći i strmiji kanjoni sa V-oblikom, formirani u dinamičnijem i mlađem geološkom okruženju
Bolji modeli – bolje prognoze
Autori upozoravaju da trenutni klimatski modeli ne uzimaju dovoljno u obzir lokalne procese u kanjonima, poput vertikalnog mešanja i kanalizacije struja, što može uticati na tačnost predviđanja budućih klimatskih promena.
„Moramo nastaviti da prikupljamo visoko-rezolutivne podatke morskog dna, pogotovo u još neistraženim oblastima, jer verovatno postoje i mnogi neotkriveni kanjoni“, zaključuju autori.
Ova nova mapa ne samo da nam otkriva koliko je morsko dno ispod Antarktika razuđeno i bogato geološkim strukturama, već i koliko još ne znamo o ulozi tih formacija u globalnoj klimi. U vremenu kada su klimatske promene goruće pitanje, ovakva istraživanja postaju dragoceni deo slagalice.
