NASA-in rover „Perseverans” (Perseverance) prešao je više od 45 kilometara na Marsu i postavio novi rekord u vožnji na nekom svetu izvan Zemlje. Ipak, to bi mogao da bude tek deo njegovog ukupnog putovanja, jer inženjeri veruju da bi rover mogao da pređe čak 100 kilometara.
NASA-in marsovski rover „Perseverans” ispisao je novu stranicu istorije istraživanja svemira. Dana 11. oktobra prešao je ukupno 28,10 milja, odnosno 45,22 kilometra, čime je postavio rekord u ukupnoj pređenoj udaljenosti na nekom nebeskom telu izvan Zemlje.
Prethodni rekord držao je NASA-in rover „Oportjuniti” (Opportunity), koji je tokom svoje misije na Marsu prešao 28,06 milja, odnosno 45,16 kilometara. Za taj podvig bilo mu je potrebno 14 godina. „Perseverans” je, nasuprot tome, do novog rekorda stigao za svega pet i po godina od dolaska na Crvenu planetu.
Međutim, rekordna kilometraža možda je samo početak. Članovi misije smatraju da bi rover u nastavku rada mogao da pređe više nego dvostruko veću udaljenost od dosadašnje.
„Naš prvobitni dizajn bio je predviđen za oko 20 kilometara vožnje”, rekao je za portal Space.com Mark Mejmon, inženjer koji upravlja roverom u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon (JPL) u Južnoj Kaliforniji.
„Tu udaljenost smo već više nego udvostručili i sve ukazuje na to da bismo mogli da dostignemo ukupno 100 kilometara”, dodao je Mejmon, koji radi i na razvoju autonomne navigacije planetarnih rovera. Učestvovao je i u razvoju sistema za samostalnu vožnju prethodnih NASA-inih robotskih istraživača Marsa.
Rover je i dalje u odličnom stanju
Članovi tima ističu da se „Perseverans” i dalje nalazi u veoma dobrom stanju, uprkos godinama provedenim na površini Marsa.
„Imamo mnogo sreće što su gotovo sve prvobitne mogućnosti rovera i dalje očuvane, naročito kada je reč o naučnim instrumentima”, rekla je za „Spejs dot kom” Vivijan San iz Laboratorije za mlazni pogon, zamenica naučnog rukovodioca misije.
„Perseverans” je sleteo na dno kratera Jezero, prečnika oko 46 kilometara, u februaru 2021. godine. Iako nije prvi robotski istraživač koji je istraživao Mars, njegova misija predstavlja nastavak višedecenijskog rada i iskustava stečenih zahvaljujući roverima „Sođorner” (Sojourner), „Spirit”, „Oportjuniti” i „Kjuriositi” (Curiosity).
NASA je kroz uspehe, ali i probleme prethodnih misija, naučila kako da efikasnije istražuje drugu planetu pomoću vozila kojima se upravlja sa udaljenosti od više miliona kilometara.
Na osnovu tih iskustava, kod „Perseveransa” su unapređeni brojni sistemi, od specijalizovanih točkova do autonomne vožnje, kao i oprema i naučni instrumenti koje koristi za proučavanje Marsa.
„Sve ovo ne bi bilo moguće bez prethodnih misija koje smo poslali na Mars”, istakla je San.
„Pet godina nakon sletanja, naš tim funkcioniše kao dobro podmazana mašina. Mnoga tehnološka unapređenja na ‘Perseveransu’ rezultat su rada brojnih ljudi i inženjera koji su decenijama razvijali nove tehnologije”, dodala je ona.
Prema rečima San i Mejmona, upravo je saradnja velikog broja stručnjaka jedan od glavnih razloga dugovečnosti i uspeha misije.
„Tajna uspeha našeg operativnog tima jeste u tome koliko dobro sarađujemo”, rekla je San.
Inženjeri, operateri koji upravljaju roverom i naučni tim zajedno donose odluke o njegovom kretanju, brzini vožnje i mestima koja treba istražiti. Svaki deo tima uzima u obzir rad ostalih, što omogućava da se naučni ciljevi ostvare uz očuvanje vozila i njegove opreme.
„Izuzetno sam zahvalna svim ljudima koji su radili i koji i dalje rade na ovoj misiji. Upravo oni čine ovu misiju posebnom”, zaključila je San.
Šta čeka „Perseverans” u nastavku misije?
Novi rekord ne znači da se istraživanje bliži kraju. Naprotiv, NASA-in tim već planira nove etape putovanja i proučavanja Marsa.
Prema rečima Vivijan San, plan je da rover nastavi kretanje ka jugu duž oboda kratera Jezero.
„Duž južnog dela oboda kratera nalazi se velika raznovrsnost stena koje želimo da istražimo i utvrdimo šta nam one mogu reći o uslovima koji su vladali na drevnom Marsu”, objasnila je ona.
Krater Jezero nastao je pre više milijardi godina, kada je asteroid ili kometa udarila u Mars. Istraživanja „Perseveransa” pokazala su da se na tom području nekada nalazilo jezero koje je postojalo tokom dugih vremenskih perioda.
Zbog toga je ovo područje posebno značajno za naučnike koji žele da rekonstruišu izgled drevnog Marsa i utvrde da li su na planeti nekada postojali uslovi pogodni za život.
Jedan od posebno zanimljivih ciljeva nalaze se stene koje potiču iz perioda pre nastanka samog kratera Jezero. Neke od njih bile su zatrpane slojevima stena, dok su druge izbačene na okolno područje tokom udara koji je formirao krater. Danas se nalaze ugrađene u njegov obod.
„Veliki delovi Marsove kore, stariji od samog kratera Jezero, sada su deo slojeva stena na njegovom obodu. To nam pruža priliku da proučavamo veoma stare stene koje se na površini Marsa više gotovo nigde ne mogu pronaći u takvom obliku”, rekla je San.
„Dugine vodopade” naučnici će posebno pažljivo istraživati
Jedna od narednih stanica rovera biće područje nazvano „Dugini vodopadi” (Rainbow Falls).
Naučnici smatraju da bi se na tom području mogao nalaziti kaolinit, mineral iz grupe glina koji nastaje kada voda hemijski deluje na stene.
Proučavanje kaolinita i sličnih minerala moglo bi da pomogne naučnicima da bolje razumeju uslove koji su vladali na Marsu pre više milijardi godina, u vreme kada je voda ispunjavala krater Jezero.
Minerali nastali u prisustvu vode posebno su zanimljivi astrobiolozima, jer mogu da sačuvaju tragove nekadašnjih uslova životne sredine. Ipak, njihovo prisustvo samo po sebi ne predstavlja dokaz da je na Marsu ikada postojao život.
„Kada god proučavamo minerale iz grupe glina, pitanje pogodnosti uslova za život i potraga za mogućim biosignaturama uvek su među našim glavnim interesovanjima. Isto će važiti kada stignemo do područja ‘Duginih vodopada’, gde očekujemo da pronađemo kaolinit”, objasnila je San.
Biosignature, odnosno mogući biološki tragovi, predstavljaju materijalne ili hemijske pokazatelje koji bi mogli da ukazuju na postojanje nekadašnjeg života. Njihovo otkrivanje zahteva pažljivu analizu, jer određeni tragovi mogu nastati i procesima koji nemaju veze sa živim organizmima.
Za „Perseverans” tako predstoji još mnogo posla. Osim što nastavlja da pomera granice robotskog istraživanja drugih svetova, rover će i dalje tragati za odgovorima na jedno od najvažnijih pitanja nauke: da li je Mars nekada imao uslove koji su omogućavali nastanak života?
Novi rekord u vožnji pokazuje da bi NASA-in istraživač mogao još dugo da doprinosi potrazi za tim odgovorom.
