Malo koje muzičko delo budi slike svemira kao što to čini valcer „Na lepom plavom Dunavu“ Johana Štrausa mlađeg. Iako nastao 1866. godine, ovaj valcer zauvek je povezan sa budućnošću zahvaljujući filmu 2001: Odiseja u svemiru Stenlija Kjubrika.
Sada je ova kompozicija zaista otputovala među zvezde.
Povodom 200 godina od rođenja slavnog kompozitora, Evropska svemirska agencija (ESA) prenela je uživo izvođenje valcera u svemir. Bečka simfonija odsvirala je koncert u prestonici Austrije, a zvuk je putem velike satelitske antene u španskom gradu Sebreros poslat kao elektromagnetni signal – ka dubokom svemiru.
Signal koji putuje brzinom svetlosti
Signal sa muzikom putuje brzinom svetlosti i trebalo bi da stigne do NASA-inog Voyager 1 – najudaljenijeg objekta koji je ikada napravio čovek – za oko 23 sata i 3 minuta.
A potom? Nastaviće svoje međuplanetarno putovanje, kao svedočanstvo ljudske umetnosti, nadahnuća i univerzalnog jezika – muzike.
Zvuk svemira
Za mnoge, ovaj valcer jeste neformalna „himna svemira“. Utišani taktovi valcera u filmu simbolizuju tišinu i veličanstvenost kosmosa. Zanimljivo je i da se često pušta tokom manevara spajanja na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS).
Dok se mnogi pitaju kako bi vanzemaljci reagovali na zvuke Zemlje, treba podsetiti da su oba svemirska broda – Voyager 1 i 2 – ponela sa sobom i Zlatne ploče sa snimcima muzike, jezika i zvukova života na našoj planeti. Iako je Mocart dobio svoje mesto na tim pločama, Štrausov valcer tada nije uvršćen.
Ova misija simbolično popunjava tu prazninu i šalje „lepi plavi Dunav“ u nepoznato.
