Novo istraživanje koje predvodi McGill University pokazuje da bi porast nivoa mora mogao dovesti u redovnu opasnost od poplava više od 100 miliona zgrada širom Globalnog juga ako emisije fosilnih goriva ne budu brzo smanjene. Rad je objavljen u naučnom časopisu Urban Sustainability i pruža prvi detaljan pregled uticaja dugoročnog porasta mora na obalnu infrastrukturu u Africi, jugoistočnoj Aziji i Centralnoj i Južnoj Americi.
Zgrada po zgrada: ozbiljna analiza rizika
Tim istraživača koristio je satelitske mape i podatke o nadmorskoj visini kako bi procenio koliko bi zgrada bilo poplavljeno pri različitim scenarijima porasta nivoa mora u narednim vekovima.
Umereni scenario: Porast od samo 0,5 metara, očekivan čak i uz ambiciozne smanjenja emisija, mogao bi da ugrozi oko tri miliona zgrada.
Ekstremniji scenario: Porast od 5 metara ili više, što bi moglo nastupiti u narednim stotinama godina ako emisije ne prestanu, ugrožava preko 100 miliona zgrada.
Mnoge od ovih zgrada nalaze se u gusto naseljenim, nisko ležećim oblastima, što znači da bi čitavi kvartovi i ključna infrastruktura, uključujući luke, rafinerije i kulturna dobra, bili pogođeni.
„Bili smo iznenađeni velikim brojem zgrada koje su u opasnosti čak i pri relativno skromnom dugoročnom porastu nivoa mora“, rekao je prof. Jeff Cardile, koautor studije.
„Neki obalni regioni su znatno izloženiji od drugih, zbog specifične topografije i rasporeda zgrada.“
Važne informacije za planere i donosioce odluka
Autori ističu da studija pruža ključne uvide za urbaniste, političare i lokalne zajednice u pripremi za neminovni porast nivoa mora.
„Svi ćemo biti pogođeni klimatskim promenama i porastom nivoa mora, bilo da živimo pored okeana ili ne. Svi zavisimo od roba, hrane i goriva koja prolaze kroz luke i obalnu infrastrukturu izloženu porastu mora“, rekao je prof. Eric Galbraith.
Interaktivna mapa studije, dostupna javno preko Google Earth Engine, omogućava vizualizaciju regiona sa najvećim rizikom. Podaci mogu pomoći u planiranju adaptacije, izgradnji zaštitne infrastrukture, promenama u planiranju korišćenja zemljišta ili, u nekim slučajevima, u upravljanom preseljenju zajednica.
„Ne postoji beg od barem umerenog porasta nivoa mora. Što pre obalne zajednice počnu da se pripremaju, veća je šansa da i dalje budu prosperitetne“, ističe Maya Willard-Stepan, glavna autorka studije.
