Nova naučna studija otkriva da su mesečevi potresi, a ne udari meteorita, najverovatniji uzrok pomeranja tla u dolini Taurus-Littrow, mestu gde su sleteli astronauti Apola 17 još 1972. godine. Ovo otkriće ima važne posledice za bezbednost budućih baza na Mesecu.
Studiju su objavili Tomas Voters iz Smitsonijan instituta i Nikolas Šmer sa Univerziteta Merilend, u časopisu “Science Advances”.
Kako su došli do saznanja?
Istraživači su analizirali tragove na tlu: odronjene stene i klizišta oko mesta sletanja Apola 17. Ove promene na terenu, veruju naučnici, izazvane su mesečevim potresima duž linije rascepa poznate kao Lee-Lincoln rascep, koji verovatno još uvek nije “uspavan”.
Koliko su jaki ti potresi?
Na Mesecu su zabeleženi potresi jačine oko 3,0 stepena po Rihteru – na Zemlji ne previše ozbiljno, ali na Mesecu, gde nema atmosfere ni tečnosti koje ublažavaju potrese, to može biti značajno.
Zašto je to važno za budućnost?
Ako planiramo duži boravak na Mesecu – poput NASA-inog Artemis programa, koji predviđa gradnju stalnih baza – treba voditi računa o seizmički aktivnim zonama. Autori studije upozoravaju:
“Ne gradite baze direktno iznad rascepa – što dalje, to sigurnije.“
Koliki je rizik?
Rizik da se potres dogodi baš kada su ljudi prisutni na Mesecu je mali, ali ne zanemarljiv. Za misije koje traju jedan dan – verovatnoća je zanemarljiva. Ali za desetogodišnju bazu? Rizik raste na oko 1 prema 5.500, što je već u domenu “poker verovatnoće”, kako navodi Schmerr.
Nova era “mesečeve paleoseizmologije”
Schmerr i Watters veruju da nas tek čekaju otkrića. Uz nove seizmometre koje će Artemis postaviti, znanje o unutrašnjoj strukturi Meseca i njegovim potresima biće značajno unapređeno.
