Duboko ispod tla američke savezne države Oklahoma krije se krater širok oko 16 kilometara, koji je decenijama zbunjivao naučnike. Nova analiza pokazuje da je nastao gotovo 100 miliona godina kasnije nego što se ranije verovalo i da se njegovo formiranje vremenski poklapa sa jednim od velikih masovnih izumiranja u istoriji Zemlje.
Krater Ejms (Ames) nalazi se ispod istoimenog mesta u Oklahomi, zatrpan sa oko 2,7 kilometara sedimentnih stena. Otkriven je tek 1991. godine, kada su seizmička merenja pokazala strukturu koja je odgovarala ogromnom udarnom krateru.
Prvobitno se smatralo da je krater nastao pre oko 467 miliona godina, tokom sredine ordovicijuma. Tada je Zemlju pogodio neobičan talas udara asteroida, poznat kao Ordovicijumski meteorski događaj, koji je ostavio veliki broj kratera širom planete.
Međutim, novo istraživanje, koje je predvodila Elizabet Katlos sa Univerziteta Teksas u Ostinu, pokazuje da je Ejms krater zapravo star oko 370 miliona godina.
To ga smešta u potpuno drugačiji period Zemljine istorije, kraj devona, odnosno vreme takozvanog Frasnijansko-famenskog masovnog izumiranja.
Ovaj događaj, koji se odigrao pre približno 372 miliona godina, jedan je od pet velikih masovnih izumiranja u istoriji naše planete. Procene ukazuju da je tokom njega nestao veliki deo morskog života, pri čemu se često navodi da je stradalo oko 40 odsto tadašnjih morskih vrsta.
Kako su naučnici utvrdili starost kratera?
Ključ su bili sićušni kristali cirkona.
Cirkon u trenutku formiranja sadrži uranijum i torijum, dok olovo uglavnom izostaje. Vremenom radioaktivnim raspadom uranijuma nastaje olovo, pa odnos ova dva elementa omogućava naučnicima da veoma precizno odrede starost kristala.
Ogroman pritisak i temperatura nastali prilikom udara asteroida mogu da formiraju nove cirkone. Tim je analizirao takve kristale uz pomoć različitih metoda, uključujući katodoluminiscenciju i elektronsku difrakciju.
Rezultati su uporno pokazivali istu stvar: krater je mnogo mlađi nego što se ranije mislilo.
Ali ostao je jedan problem.
U stenama iz kratera pronađeni su fosilni zubi konodonta, drevnih, jeguljama sličnih životinja koje su živele stotinama miliona godina pre udara.
Ispostavilo se da oni verovatno nisu nastali u vreme udara.
Fosili su već postojali u starijim stenama, a snažan udar asteroida ih je jednostavno razbio i izmešao sa drugim materijalom. Zato su ranije doveli naučnike do pogrešnog zaključka o starosti kratera.
Da li je asteroid izazvao masovno izumiranje?
Ne možemo to tvrditi.
Sam udar koji je napravio krater Ejms verovatno nije bio dovoljno velik da sam izazove globalno masovno izumiranje. Ipak, nova starost kratera ga dovodi u isto vremensko razdoblje kao i Frasnijansko-famensko izumiranje.
Naučnici zato razmatraju mogućnost da je udar bio jedan od više događaja koji su zajedno doprineli ekološkoj katastrofi.
Među drugim mogućim uzrocima navode se smanjenje količine kiseonika u okeanima, snažna vulkanska aktivnost, pa čak i eksplozija relativno bliske supernove.
Moguće je da nije postojao jedan jedini uzrok, već da je više događaja istovremeno izvršilo pritisak na tadašnje ekosisteme.
Krater koji je postao izvor nafte i gasa
Pre 370 miliona godina područje današnje Oklahome nije izgledalo ni približno kao danas. Krater je nastao dok se taj deo kontinenta nalazio ispod plitkog mora.
Tokom narednih stotina miliona godina preko njega su se taložili novi slojevi sedimentnih stena, sve dok krater nije bio zatrpan sa oko 2,7 kilometara materijala.
Sam udar je pritom napravio brojne pukotine u Zemljinoj kori. One su kasnije omogućile da se nafta i prirodni gas zadrže i kreću kroz stenske strukture.
Bušotine unutar kratera kasnije su pronašle naftu na dubini od oko tri kilometra. Od 1991. godine područje kratera proizvelo je oko 17,4 miliona barela nafte i približno 2,25 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.
Otkriće nove starosti Ejms kratera zato nije važno samo za razumevanje jednog udara asteroida. Ono može pomoći naučnicima da preciznije rekonstruišu šta se događalo na Zemlji u jednom od najdramatičnijih perioda njene prošlosti.
A mali kristali cirkona, nastali u deliću sekunde tokom udara asteroida pre 370 miliona godina, danas naučnicima omogućavaju da zavire duboko u tu davnu prošlost.
