U trenutku kada se ogroman komad Birch glečera sručio u dolinu Lötschental u Švajcarskoj i zatrpao skoro celo selo Blatten, nije se srušio samo deo planine — srušila se i iluzija da su klimatske promene daleka, apstraktna pretnja. Jedna osoba i dalje se vodi kao nestala, a desetine domova ostale su pod ledom, kamenjem i blatom. Da nije bilo pravovremene evakuacije, bilans bi bio tragičniji.
Iako zvuči kao scena iz filma katastrofe, ovaj događaj iz maja 2025. godine je stvarnost. I to ne izolovana. Ovo je još jedan primer u nizu upozorenja koje nam planeta šalje – jasno, glasno i naučno potkrepljeno.
Topljenje koje ne oprašta
U poslednje dve decenije, Alpi gube oko 2% svoje ledene mase godišnje. Od početka 2000-ih, gubitak leda se udvostručio, a samo u poslednjih deset godina, mnogi manji glečeri su potpuno nestali. Zvuči tiho, ali posledice su sve osim tihih: klizišta, poplave, suše, poremećaji u biodiverzitetu – i, kao sada, urušavanja koja brišu čitava sela.
Glečeri nisu samo turizam i razglednice. Oni su rezervoari sve manje dostupne slatke vode, osnova za ekosisteme i klimatske regulatore čitavih kontinenata.
Klimatske promene nisu stvar budućnosti – One su sada
Kada govorimo o klimatskim promenama, ne govorimo o nečemu što će možda doći – govorimo o stvarnosti koja nas već oblikuje. Globalne temperature rastu, okeani postaju topliji i kiseliji, ekstremni vremenski događaji sve češći. Nauka je jasna: glavni uzrok je emisija gasova staklene bašte izazvana ljudskim aktivnostima, prvenstveno sagorevanjem fosilnih goriva.
Iako često kažemo da “planeta pati”, istina je da planeta neće nestati – mi hoćemo, ako ne naučimo da živimo u skladu s njenim ograničenjima.
Kakve veze ima kosmos s tim?
Astronomi i planetarni naučnici već godinama gledaju dalje od Zemlje. Traže uslove za život na drugim svetovima. Ali baš ti pogledi prema drugim planetama uče nas koliko je naša jedinstvena. Na Marsu nema stabilne atmosfere. Na Veneri temperatura topi olovo. Na Titanovim rekama ne teče voda, već metan. A samo na Zemlji postoji zeleni trag fotosinteze – i glečeri koji sada umiru pred našim očima.
Poruka sa vrha Evrope
Kolaps jednog glečera u Švajcarskoj nije kraj sveta. Ali je simbol. Simbol sveta koji se menja, sveta koji vapi za odgovornošću. Možemo ignorisati nauku – ali posledice nauke ne ignorišu nas.
Zato Kosmički glasnik podseća: slušajte planetu. Jer ona već priča – kroz vatru, led i tihi šapat topljenja.
Exoplanet…
— Black Hole (@konstructivizm) May 29, 2025
The moment the glacier collapses in Switzerland and the aftermath pic.twitter.com/bFNJShlcpq
Uticaj na Srbiju?
U Srbiji, poslednjih godina svedočimo sve češćim ekstremnim vremenskim uslovima – od suša koje ugrožavaju poljoprivredu do jesenjih poplava koje uništavaju infrastrukturu. Proleća su kraća, leta duža i ekstremnija. U Beogradu je 2023. godine zabeleženo više od 30 dana sa temperaturama iznad 35°C, što do pre dve decenije nije bilo ni približno uobičajeno.
Sve ovo je upozoravao Matijas Hus, šef programa “Glacier Monitoring Switzerland”, o čemu smo pisali, a OVDE možete videti i zašto je Srbija u problemu.
