Ispod ledene površine Uranovog meseca Ariel možda se nekada nalazio ogroman okean, dublji od 160 kilometara – što je više od 40 puta dublje od prosečne dubine Tihog okeana na Zemlji. Na to ukazuju nova istraživanja objavljena u časopisu Icarus.
Površina puna tragova prošlosti
Ariel je drugi najbliži i najsvetliji Uranov mesec, sa prečnikom od oko 1.160 kilometara, što ga čini četvrtim po veličini u Uranovom sistemu. Njegova površina pokazuje kontraste: pored veoma starih kratera nalaze se mlade i glatke oblasti, koje verovatno potiču od kriovulkanizma – vulkanske aktivnosti u kojoj „magmu“ zamenjuju voda i led.
Pored toga, Ariel ima ogromne frakture, grebene i „grabene“ (delove tla koji su potonuli niže od okoline) kakvih gotovo da nema nigde drugde u Sunčevom sistemu. Upravo ti dramatični pejzaži podstakli su naučnike da istraže šta se dešavalo u njegovoj unutrašnjosti.
Okean i gravitacioni pritisci
Tim naučnika je koristio kompjuterske modele kako bi proučio plimske sile – gravitaciona izduživanja i sabijanja koja nastaju dok Ariel kruži oko Urana. Ti procesi mogu izazvati pucanje površine i nastanak velikih fraktura.
Istraživanja pokazuju da je Ariel u prošlosti morao imati znatno eliptičniju orbitu nego danas – čak 40 puta veću ekscentričnost. Takva orbita bi pojačala plimske sile i, u kombinaciji sa podlednim okeanom, dovela do pucanja površine.
Drugim rečima, bez okeana Ariel ne bi mogao da ima frakture kakve danas vidimo.
„Blizanci okeanskih svetova“
Ovo je drugo istraživanje Uranovih meseca koje ukazuje na nekadašnje okeane. Prošle godine isti tim objavio je rad o Mesecu Mirandi, sa sličnim zaključcima. To znači da u Uranovom sistemu možda postoje „blizanci okeanskih svetova“.
„Nažalost, do sada smo videli samo južne hemisfere Ariela i Mirande“, kaže Tom Nordheim iz Johns Hopkins Univerziteta.
„Naši modeli mogu predvideti šta bi buduće misije mogle otkriti na severnim delovima ovih meseca.“
Zašto je ovo važno?
Naučnici još ne znaju kada je Arielov okean postojao niti koliko je dugo trajao. Ali ako su Uranovi meseci zaista imali (ili još uvek imaju) okeane, to bi ih svrstalo među najzanimljivija mesta u Sunčevom sistemu za istraživanje potencijalnih uslova za život.
Jedno je sigurno – da bismo dobili odgovore, moraćemo da se vratimo u Uranov sistem.
