Telo prečnika do 1.500 kilometara, označeno kao 2026 ED138, nalazi se iza Neptunove orbite. Ako dalja posmatranja potvrde da ispunjava uslove, moglo bi da se pridruži pet patuljastih planeta koje su trenutno zvanično priznate u Sunčevom sistemu.
Astronomi su otkrili novo, potencijalno veliko ledeno telo na rubovima Sunčevog sistema, koje bi moglo da postane nova patuljasta planeta. Objekat, privremeno označen kao 2026 ED138, pronađen je analizom podataka prikupljenih teleskopom Simonyi Survey u opservatoriji „Vera Rubin”.
Kandidata je 13. oktobra uočio Metju Holman, viši astrofizičar u Centru za astrofiziku Harvard i Smitsonijan, pretražujući podatke koje je opservatorija prikupila tokom 2026. godine. U istraživanju je korišćen računarski program razvijen u saradnji sa Kevinom Nejpirom, namenjen pronalaženju i povezivanju velikog broja detekcija objekata koji se kreću na nebu.
Holman je odmah primetio da sjaj i udaljenost objekta ukazuju na to da bi mogao da bude neuobičajeno velik.
„Prva reakcija bila mi je uzbuđeno neverovanje. Objekti poput ovog veoma su retki, pa sam odmah počeo da proveravam da li sam ja ili program napravio neku grešku”, rekao je Holman.
Kako bi proverio otkriće, Mario Jurić, profesor astronomije na Univerzitetu u Vašingtonu i vođa Rubinovog tima za istraživanje Sunčevog sistema, pregledao je kataloge i snimke opservatorije. Pronašao je još 20 posmatranja objekta, koja su sezala sve do marta 2026. godine.
Istraživači su potom pronašli tragove 2026 ED138 i na arhivskim snimcima drugih astronomskih pregleda neba, nastalim još 2016. godine. Time su dobili podatke koji omogućavaju praćenje njegove orbite tokom perioda dužeg od deset godina.
Koliko je veliki kandidat za patuljastu planetu?
Prema početnim procenama, prečnik objekta 2026 ED138 mogao bi da iznosi između 600 i 1.500 kilometara. Najveća procena približava ga dimenzijama nekih poznatih velikih tela u spoljašnjem Sunčevom sistemu, mada će za preciznije određivanje veličine biti potrebna dodatna posmatranja.
Objekat se trenutno nalazi na udaljenosti od približno 46 astronomskih jedinica od Sunca. Jedna astronomska jedinica predstavlja prosečnu udaljenost Zemlje od Sunca, dok se Pluton, u proseku, nalazi na oko 40 astronomskih jedinica.
Zbog svoje udaljenosti, 2026 ED138 pripada grupi transneptunskih objekata – tela koja kruže oko Sunca izvan Neptunove orbite.
Ipak, nije svaki transneptunski objekat ujedno i patuljasta planeta. Da bi neko telo dobilo taj status, mora da kruži oko Sunca, da nije satelit druge planete i da ima dovoljnu masu da ga sopstvena gravitacija oblikuje približno u sferu. Takođe, ne sme da očisti okolinu svoje orbite od drugih tela, što je jedan od uslova za status planete.
Na osnovu udaljenosti, sjaja i procenjene reflektivnosti površine, istraživači smatraju da bi 2026 ED138 mogao da bude dovoljno velik da ima približno sferičan oblik. Međutim, njegova tačna veličina i priroda još nisu potvrđene, pa za sada ostaje kandidat za patuljastu planetu.
Ukoliko bude potvrđen, pridružio bi se pet patuljastih planeta koje Međunarodna astronomska unija trenutno zvanično priznaje: Plutonu, Ceresu, Eridi, Haumei i Makemakeu.
„Ako bude potvrđen kao patuljasta planeta, ED138 će se pridružiti veoma maloj porodici svetova”, izjavio je Holman.
Kako je objekat ostao skriven toliko dugo?
Jedan od zanimljivih detalja ovog otkrića jeste mesto na kojem se objekat nalazi na nebu. Područje njegovog pronalaska blizu je ravni Mlečnog puta, gde se u pozadini nalazi ogroman broj zvezda.
Na takvom delu neba slabašna svetlost udaljenog objekta može lako da se izgubi među brojnim drugim izvorima svetlosti. To je verovatno jedan od razloga zbog kojih 2026 ED138 nije ranije identifikovan.
Opservatorija „Vera Rubin” oslanja se na sistematsko i ponovljeno snimanje velikih delova neba, kao i na računarske algoritme koji analiziraju milione, pa i milijarde detekcija. Povezivanjem snimaka nastalih u različitim trenucima moguće je prepoznati mala tela koja se pomeraju u odnosu na pozadinske zvezde.
„Pronalazak objekta ove veličine, približno 1.000 kilometara u prečniku, događa se možda jednom u generaciji”, rekao je Jurić, dodajući da je reč o najvećem novootkrivenom transneptunskom objektu u približno dve decenije.
Posebno je značajno to što je otkriće ostvareno dok je teleskop još prolazio kroz završne pripreme za svoj veliki naučni pregled neba.
Tek početak novih otkrića?
Opservatorija „Vera Rubin” već je počela da otkriva brojne objekte u Sunčevom sistemu. U aprilu 2026. godine njen tim objavio je podatke o više od 11.000 novih asteroida, među kojima je bilo približno 380 novih transneptunskih objekata.
Veliki pregled neba poznat kao Legacy Survey of Space and Time (LSST) započeo je u junu 2026. godine. Tokom desetogodišnjeg programa, teleskop će iznova snimati južno nebo, omogućavajući astronomima da otkrivaju nova tela i preciznije prate ona koja su već poznata.
„Rubin nam pruža dosad neviđene mogućnosti za istraživanje neba zahvaljujući kombinaciji brzine, dubine i preciznosti”, rekao je Jurić.
On je posebno istakao mogućnost pronalaženja objekata na starim snimcima nakon što budu otkriveni na novim. Takav postupak, poznat kao precovery, omogućava istraživačima da pronađu ranija posmatranja tela koja tada još nisu bila prepoznata. Na taj način mogu da produže vremenski period praćenja i preciznije izračunaju orbitu.
Otkriće 2026 ED138 zato bi moglo da bude samo jedan od prvih rezultata mnogo šire potrage za udaljenim svetovima. Nova posmatranja pokazaće da li ovo ledeno telo zaista zaslužuje status patuljaste planete, ali i koliko sličnih objekata još čeka da bude pronađeno na samim granicama Sunčevog sistema.
