Mesec bi jednog dana mogao imati mnogo veću ulogu u istraživanju Sunčevog sistema nego što je danas možemo zamisliti. Akademik Lev Zeleni, naučni rukovodilac Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka (IKI RAN) i rukovodilac ruskog lunarnog naučnog programa, nazvao ga je „sedmim kontinentom Zemlje“.
Zvuči neobično, ali Zeleni tvrdi da ova izjava nije samo metafora.
„Mesec, ako ga posmatramo ozbiljno, i sa naučne tačke gledišta i iz ugla mogućih praktičnih primena, nije ništa drugo nego sedmi kontinent Zemlje“, rekao je Zeleni u razgovoru za rusku agenciju TASS.
Naravno, Mesec nije kontinent u geološkom smislu. Reč je o prirodnom satelitu Zemlje, udaljenom prosečno oko 384.400 kilometara. Ali Zeleni koristi poređenje kako bi ukazao na činjenicu da je Mesec veliko, još uvek nedovoljno istraženo i praktično potpuno neiskorišćeno područje u neposrednoj blizini naše planete.
Za razliku od Antarktika, do kojeg možemo stići avionima i brodovima, put do Meseca zahteva rakete, složene sisteme za održavanje života i ogromne količine energije. Ipak, razvoj svemirske tehnologije mogao bi tu razliku postepeno da smanjuje.
Led koji bi mogao da promeni sve
Jedan od najvažnijih razloga zbog kojih naučnici pridaju toliku pažnju Mesecu jeste voda.
Podaci prikupljeni tokom prethodnih misija ukazuju na postojanje vodenog leda u trajno zasenčenim oblastima u blizini lunarnih polova. U tim kraterima Sunčeva svetlost praktično nikada ne dopire do dna, pa temperature mogu biti ekstremno niske.
Ako bi se taj led mogao uspešno eksploatisati, voda ne bi bila samo izvor za piće ili proizvodnju kiseonika za buduće astronaute.
Njeni sastavni elementi – vodonik i kiseonik – mogu da posluže kao komponente raketnog goriva.
To otvara jednu od najzanimljivijih mogućnosti buduće lunarne infrastrukture: Mesec bi mogao da postane svojevrsna „benzinska stanica“ za misije koje nastavljaju dalje kroz Sunčev sistem.
Umesto da svaka letelica sa Zemlje nosi kompletno gorivo potrebno za čitavo putovanje, deo goriva mogao bi da bude proizveden na samom Mesecu.
Mesec kao polazna tačka za Sunčev sistem
Ovakav koncept menja način na koji možemo da posmatramo našeg prirodnog satelita.
Mesec nije samo cilj na koji želimo da pošaljemo astronaute. U budućnosti bi mogao da postane baza za istraživanje udaljenijih delova Sunčevog sistema.
Za sada je, međutim, važno naglasiti da je veliki deo ovoga još u domenu planova i budućih tehnologija. Još nemamo stalne ljudske baze na Mesecu niti industriju koja bi tamo proizvodila gorivo u velikim količinama.
Ali upravo zato je poređenje sa „sedmim kontinentom“ zanimljivo.
Čovečanstvo je na Zemlji vekovima postepeno istraživalo i naseljavalo teško dostupna područja. Mesec bi mogao biti sledeća velika teritorija koju ćemo početi sistematski da istražujemo – samo što se ovog puta ona nalazi 384.000 kilometara od nas.
A možda će prvi korak ka Marsu jednog dana zaista početi upravo tamo.
