Hrvatski astronom Korado Korlević se javio da razgovara o misiji Artemida II (Artemis II) za RTL.
Jednom rečju, nije oduševljen.
Smatra, pre svega, da ova misija nema neku naučnu vrednost jer su astronauti otišli kako bi fotografisali Mesec.
“Pričamo o Mesecu gde su ljudi sleteli i nosili kamenje kući i slikali ga, orbitira oko Meseca. Taj deo apsolutno nema veze s tim da nikad nije viđeno. To u Srednjem veku su mogli reći da je nevidljiva strana Meseca ona koja nije viđena. Nakon letova Apola Mesec je istražen i oni su praktično ponovili čak i lošije nego što je bilo 1968. misiju Apola 8. Nisu ušli u orbitu, nego su prošli blizu i taj deo je, recimo, modernija oprema koja je radila i nije čak ni sva radila”, rekao je Korado.
Kaže i da su ti medicinski eksperimenti verovatno najbitniji.
“Ja ne vidim da ima naučnu vrednost. Eventualno ako rade neke medicinske eksperimente s posadom, ali doći slikati Mesec…Imamo oko Meseca sonde koje slikaju Mesec do rezolucije tako da se vide tragovi astronauta gore. Znači, nema ničega što su oni napravili, a da je istorijsko, osim što je udaljeno nešto kilometara dalje nego što su bile misije Apolo, samo zato što ih je bilo strah ući u orbitu, nego su napravili petlju. Znači, ovo je jedna misija gde Amerikanci ponovo uče leteti na Mesec“, rekao je on.
Posebno je govorio o toaletu i problemima koje je imala posada.
“O nikakvoj šetnji nije bilo reči, to su četiri astronauta koji su ispaljeni s letelicom, koja je odlagana da bi otkrili nakon prvih dana, da im WC ne radi i da bi onda sledećih pet dana popravljali taj WC i niko srećniji od njih što se vraćaju i WC im ponovo radi. Znači, ta misija je pokušaj da se nauči ono što su Amerikanci zaboravili jer generacija koja je radila Apolo ide u penziju. Pitanje je je li iko živ od tih inženjera koji su to radili. Ovo su mladi inženjeri koji su morali sve na novo naučiti“, rekao je on.
Na kraju, kaže da je Apolo program bio daleko kvalitetniji.
“Što se tiče optimizma, bio sam oduševljen s Apolom i s projektom i s Amerikancima šezdesetih i sedamdesetih godina. Ovi Amerikanci su neki kekasti, mekasti i to nije ona Amerika od nekad. A onda ta priča s Marsom je jedna jako velika izmišljotina. Zato što ako jedva idemo do Meseca, do Marsa je to 100 puta teže, 100 puta skuplje i 100 puta opasnije. Po meni ova civilizacija ne ide do Marsa. Sledeća ona koja dođe iza nas, možda bude putovala“, rekao je on.
