U noći između 20. i 21. oktobra, nebo će biti ispresecano sjajnim, prolaznim tragovima — meteoraska kiša Orionida dostiže svoj vrhunac ovoga meseca.
Orionide, deo zrna i sitnih čestica koje Zemlja susreće prolazeći stazom Halejeve komete, poznate su po svojoj brzini i sjaju.
Ove godine, noć vrhunca pratiće gotovo totalni mrak — Mesec će biti tek na 0,1 % osvetljenja, što stvara idealne uslove da se slabiji meteori ne izgube u njegovoj svetlosti.
Očekuje se da će se pri dobre vidljivosti pojaviti između 10 i 20 meteora na sat, a u izvanrednim uslovima, moguće su i veće stope.
Najbolje vreme za posmatranje biće u kasnim satima, od ponoći pa sve do svitanja, kada je radijant (mesto odakle meteori „izlaze“) najviše na nebu.
Za najbolje iskustvo posmatranja:
- Odmaknite se od gradskih svetala
- Dajte vašim očima 20–30 minuta da se naviknu na mrak
- Usmerite pogled u jugoistok (za severnu hemisferu) — tu će radijant biti najjasniji
- Budite strpljivi — meteori ponekad dolaze u talasima
- Osim samih Orionida, u ovom periodu nebo će ponuditi i dodatne čari — komete Swan (C/2025 R2) i Lemmon (C/2025 A6) bliže su Zemlji, pa postoji mogućnost da budu uočiive golim okom, zajedno sa meteorima, ali o njima ćemo u posebnim vestima.
Pripremite ćebad, termalne čarape i strpljenje — nebo obećava da neće ostaviti ravnodušnim nikoga ko bude pogledao gore te magične noći.
U nastavku pogledajte i tabelu od 17. oktobra pa sve do poslednjeg dana meteorskih kiša Orionida, a to je 23. oktobar.
| Datum | Meteora po satu u zoru |
| 17. oktobar | 2-4 |
| 18. oktobar | 3-6 |
| 19. oktobar | 5-8 |
| 20. oktobar | 10-18 |
| 21. oktobar | 15–20 |
| 22. oktobar | 8-12 |
| 23. oktobar | 3-6 |
Orionidi – meteorska kiša
- Brzina meteora: Izuzetno brzi — oko 66 km/s (jedna od najbržih poznatih kiša).
- Radijant: Nalazi se u sazvežđu Orion, u blizini poznate Betelgez zvezde (ramena Oriona).
- Učestalost: U proseku se može videti 10–20 meteora na sat tokom vrhunca, ali broj varira iz godine u godinu.
- Posebnost: Zbog velike brzine, Orionidi često ostavljaju sjajne tragove i kratke svetlosne pruge koje traju i nekoliko sekundi.
- Vidljivost: Najbolje se vide posle ponoći do zore, posebno na mestima udaljenim od gradskog svetla.
- Hemisfera: Vidljivi su na obe hemisfere, ali su nešto povoljniji za posmatrače na severnoj.
- Istorija: Halejeva kometa poslednji put je prošla blizu Zemlje 1986, a sledeći prolazak očekuje se 2061. godine — ali čestice koje je ostavila i dalje svake godine obasjavaju nebo.
