Klimatske promene uzimaju maha.
Veliki je problem sveta sve što se dešava oko nas, a topljenje glečera na polovima kreće se neverovatnom brzinom.
Klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem dovele su do porasta temperatura u Islandu i na Grenlandu za nekoliko stepeni tokom rekordnog toplotnog talasa u maju, a u sredu su naučnici objavili i zabrinutost tokom analize rezultata.
U nekim delovima Islanda temperature su bile i više od 10 stepeni Celzijusa iznad proseka, a ova država je oborila rekord za najtopliji maj kada je na aerodromu Egilsstadir 15. maja izmereno 26,6°C. Ledeni pokrivač Grenlanda se tokom ovog toplotnog talasa topio mnogo brže nego inače, pokazuje analiza organizacije World Weather Attribution.
Prema najnovijim informacijama, ne postoji mesto na zemlji koje se brže zagreva od ove dve lokacije.
Ovo nije samo lokalna vest. Naučnici upozoravaju da su ovakvi ekstremi praktično nemogući bez ljudskog uticaja na klimu. U današnjoj klimi, toplotni talas ovog nivoa u Arktiku ima verovatnoću od samo 1% godišnje – ali su 40 puta verovatniji nego što su bili pre industrijske revolucije.
Zašto bi nas trebalo da brine topljenje Grenlanda?
Grenland ima ogroman ledeni pokrivač koji, kada se topi, oslobađa ogromne količine slatke vode u okeane. To remeti Atlantsku meridionalnu cirkulaciju – ogromnu okeansku struju koja pomera toplotu od Meksičkog zaliva prema Evropi i Arktiku.
Ako se ova struja uspori (a već postoje znaci da se to dešava), moglo bi doći do:
- Promena u vremenskim obrascima u Evropi, uključujući češće suše ili oluje.
- Hlađenja nekih regiona dok se drugi pregrevaju.
- Povećanja nivoa mora koji preti obalama i niskim ostrvima.
Šta se dešava u Arktiku, ne ostaje u Arktiku
Ledeni pokrivač Arktika deluje kao „klimatski stabilizator“. Kada nestane, sunčeva svetlost se manje odbija i više apsorbuje – što dalje ubrzava zagrevanje. Ovo se zove povratna sprega otapanja i predstavlja začarani krug koji naučnici godinama upozoravaju da će se dogoditi – i sada ga gledamo u stvarnom vremenu.
Život na Grenlandu već se menja
Za domorodačke zajednice Grenlanda, klimatske promene su stvar svakodnevnog života:
- Sneg i led koji su nekad bili stabilni cele godine sada se povlače.
- Tradicionalne rute za lov i saonice postaju neprohodne.
- Permafrost se topi, pa zgrade i putevi propadaju, a raste rizik od odrona i cunamija izazvanih klizištima.
Klimatske promene znaju adresu pošiljaoca
Naučnici su jasni: klimatske promene koje pogađaju Arktik izazvane su emisijama ugljen-dioksida iz najzagađenijih zemalja i industrija. Svaki korak ka obnovljivim izvorima energije, električnim vozilima i smanjenju zagađenja – ma gde se dešavao – ima efekat i na Grenland, i na sve nas.
