Mi nemamo sumnju koji je naš naučnik bio i ostao najviše zapostavljen u srpskom narodu.
Milutin Milanković je čovek koji je zadužio čovečanstvo, izračunao je periode ledenih doba na planeti Zemlji, poznatijih kao “Milankovićevi ciklusi koji tek sada dolaze do izražaja.
Njegovi doprinosi su nemerljivi, rešio je neke stvari koje niko do tada nije rešio. Nešto što retko ko zna, Milanković je bio i građevinski inženjer, prvi je uveo armirani beton u građevinske radove.
U njegovu čast i u čast njegovog rođendana koji je 28. maja, razgovarali smo sa predsednikom Udruženja “Milutin Milanković”, Slavkom Maksimovićem.
“Ovo društvo se ne odužuje na način koji odgovara njegovom doprinosu”, počeo je Slavko Maksimović, predsednik Udruženja “Milutin Milanković“, u razgovoru za “Kosmički glasnik“.
Udruženje Milutin Milanković
Udruženje je doprinelo dosta da se pročuje ime našeg naučnika koji ne zaostaje za onim najvećim u svetu.
“Udruženje je osnovano 2007. godine, razlog je što je u to vreme Milanković bio potpuno zanemaren, zapostavljen, za njega niko nije znao. Atmosfera je bila da je on državni neprijatelj. Uglavnom smo okupili entuzijaste, vrlo dobro smo odradili obraćanje institucijama u kojima je Milanković radio. Obratili smo se Univerzitetu, Akademiji, vojsci i pravoslavnoj crkvi. Od njih smo dobili podršku. Svi su oni stajali iza nas. Bio je 40 godina profesor, bio je potpredsednik Akademije, zna se šta je uradio za crkvu (kalendar) i na kraju je za vojsku uradio veliki broj objekata, posebno za vazduhoplovstvo“, objašnjava nam Slavko.
Uspesi udruženja
Pre trideset godina nije bilo ulica koje su nosile ime Milutina Milankovića. Danas?
“Ukupno 104 naselja ima ulicu ili bulevar nazvanu po Milutinu Milankoviću. To je podatak od pre deset dana“, sa ponosom kaže Slavko, inače nekadašnji direktor Saveznog hidrometeorološkog zavoda.
Što se tiče škola po njegovom imenu, izdvojio je nekoliko.
“Geološko-hidrometeorološka škola nosi ime Milutina Milankovića, sa ponosom kažem da sam i ja završio tu školu i da sam uticao da se ta škola zove “Milutin Milanković”. Dalje, imamo izuzetno kvalitetnu OŠ u Rabrovu koja se zove “Milutin Milanković”, to je škola u kojoj ima jedino registrovana izložba o Milutinu Milankoviću. Mi smo pripremili materijal, a škola je to prihvatila. Ima Viša medicinska škola u Beogradu u Crnotravskoj ulici, imamo Medicinsku školu u Jagodini koja se zove “Milutin Milanković“.
Podsetio se i kako je Geološko-hidrometeorološka škola dobila ime po Milankoviću kojeg do tada niko nije pominjao.
“Moram da kažem da je GHM škola znatno ranije dobila ime. Bilo je mnogo predloga da to bude neko iz geologije, s obzirom da je geologija zastupljenija. Ipak, zahvaljujući profesorima sa Rudarsko-geološkog fakulteta koji su prvi počeli da afirmišu Milankovića u Srbiji, i ja sam bio u situaciji, bio sam direktor Saveznog hidrometeorološkog zavoda. Tada je prvi put Milanković ušao u javnost”, rekao je on.
Jedno od naših pitanja je bilo vezano za škole i zastupljenost lika i dela Milutina Milankovića. Slavko je, na moju konstataciju da u osnovnoj i srednjoj školi u koje sam išao pre dvadesetak i kusur godina, nije bilo ni reči o Milutinu Milankoviću, odgovorio:
“Ja sam završio hidrometeorološku školu i završio sam meteorologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu, nigde ni reči nije bilo o Milankoviću. Ima u udžbenicima nešto danas, ali ne mnogo“, odgovorio je on.
Predsednik ne zna da Milanković nema muzej
Najbolje što bi država Srbija mogla da uradi za svog naučnika jeste – muzej.
“Sada je situacija sasvim drugačija. Imamo da se Milanković citira u novinama, govorima. Posle mene, evo naš predsednik ga najviše pominje. Zbog toga sam jako zadovoljan, mada nisam zadovoljan što naš predsednik ne zna da Milanković nema muzej, da nema nikakvo obeležje, ni muzej, stalni skup, fondaciju…“, rekao je Slavko Maksimović.
Jedna od najbitnijih akcija njegovog udruženja, pored pokušaja da se osnuje muzej, jeste i “Čas nauke” u Starom Slankamenu.
“Upravo sada vodimo akciju, još od pre nekoliko godina. Manifestaciju smo zvali “Čas nauke”, posvećenu Milutinu Milankoviću. Zašto Stari Slankamen? Tamo se nalaze lesni profili u kojima je vrlo lako dokaziva Milankovićeva teorija. Volim da kažem da se teorija ne dokazuje, nego se vidi na profilima. Tačno se vide periodi ledenog doba. Želimo da promovišemo da to bude mesto gde će se okupljati đaci, studenti. Da to bude obrazovni centar, a mislim da smo uspeli dosta da postignemo do sada. Imali smo problem sa Koronom, e sad smo ponovo pokrenuli. Centralni skup ove godine je prihvaćen od strane opštine u Inđiji, opština će stati iza nas. Računamo da ćemo od sada imati jedno stalno mesto posvećeno Milankoviću. Slično kao što u Idvoru ima za Pupina“, rekao je on.
Da li će Milanković ikada dostići naučni brend koji imaju Nikola Tesla i Mihajlo Pupin?
“Zagovaram da imamo tri naučne veličine. Jako je nezgodno porediti. Nisu imali iste uslove. Teško je porediti jednog pronalazača i jednog fundamentalnog naučnika. Tesla je velikan, ali pronalazač. Milanković je velikan fundamentalne nauke. Činjenica je da je Tesla najviše prisutan, što je donekle i opravdano, ali ništa manje ne treba da budu prisutni Pupin, Milanković, Ruđer Bošković, Mileva Marić, Mika Alas i mnogi drugi“, rekao je Slavko.
Milanković – Običan čovek koji je voleo nauku
Šta naš sagovornik najviše ceni kod Milankovića?
“To što je bio normalan čovek. Imao je svoje zanimanje, a naukom se bavio ozbiljno, ali iz ličnog interesovanja. Kada je došao u Beograd, tražio je gde može upotrebiti svoju matematiku i našao je da je to svemir, atmosfera, vremenski periodi. Niko tu nije radio, a krenuo je da objasni tajnu ledenih doba. Prateći to, došao je do teorije klimatskih promena koja sve više dolazi do izražaja”, istakao je on.
Još jednom se osvrnuo na muzej. Kaže i da ima zabeleženu izjavu ministra kulture kada je otvoren spomenik Milutinu Milankoviću da će biti urađen i muzej.
“Ono što je vrlo bitno, moraće narod više pažnje da posveti Milankoviću. Sramota je da u Srbiji nema muzeja. Više od 15 godina pišemo, prikupili smo dosta materijala, urađen je program planiranih muzeja do 2027. godine, naravno, tamo nema Milankovića. Ja imam u kameru zabeleženu izjavu ministra kulture i gradskog menadžera kada smo otvarali spomenik Milutinu Milankoviću u parku koji se sada zove po njemu, kada su rekli: ‘Srpski narod duguje muzej Milutinu Milankoviću.’ Na tome se završilo. I dalje duguje”, završio je Slavko.
Na Marsu i Mesecu može imati kratere po svom imenu, u Srbiji ne može imati ni muzej…
