Naučnici – astrofizičar Heino Falke, kvantni fizičar Mihael Vondrak i matematičar Valter van Suijlekom – svi sa Univerziteta Radboud u Najmegenu (Holandija), objavili su svoje nalaze u časopisu Journal of Cosmology and Astroparticle Physics.
Oni su kalkulisali i došli do saznanja da će se univerzum raspasti mnogo ranije nego što se to pretpostavljalo.
Oni su izračunali da poslednji ostaci zvezda nestaju za oko 10⁷⁸ godina, što je mnogo kraće od prethodno procenjenih 10¹¹⁰⁰ godina.
Nisu samo crne rupe tihe ubice koje vremenom ispare – isti proces može se desiti i neutronskim zvezdama i belim patuljcima, koji su do sada smatrani gotovo večnim ostacima zvezdanih života.
Ono što ih je posebno iznenadilo jeste da crne rupe i neutronske zvezde isparavaju podjednako brzo: oko 10⁶⁷ godina. A kako to? Iako crna rupa ima jače gravitaciono polje, nema površinu – i deo zračenja joj se vraća, usporavajući raspad.
Jupiterov satelit Evropa – Još jedno ključno otkriće za postojanje života!
Kada se svemir završava?
Ako najdugovečnija nebeska tela nestaju za „samo“ 10⁷⁸ godina, možda smo konačno dobili precizniji odgovor na pitanje: Kako i kada se svemir završava?
Iako je istraživanje bilo ozbiljno, autori su ga sproveli i s dozom duhovitosti. Osnovna ideja je reinterpretacija Hokingovog zračenja – fenomena koji je Stephen Hawking 1975. godine prvi put predložio, prema kojem crne rupe mogu gubiti masu emitovanjem čestica.
“Postavljanjem ovakvih pitanja i proučavanjem ekstremnih slučajeva, želimo da dublje razumemo prirodu Hokingovog zračenja“, zaključuje van Suijlekom.
Za kraj, naučnici su – kroz osmeh – izračunali i koliko traje isparavanje čoveka i Meseca. Ispostavlja se da bi za naš kraj bilo potrebno 10⁹⁰ godina – osim ako nas ne zadesi nešto ranije, naravno.
