Uskoro, odnosno u narednih nekoliko godina, mogla bi da se desi nova poseta čovečije noge našem satelitu, Mesecu, jedinom nebeskom telu, ako ne računamo Zemlju, gde je kročila ljudska noga.
Prošle su 53 godine od trenutka kada je poslednji put čovek bio na Mesecu, a da li ima smisla vraćati se?
O tome je pisao Pol Sater, astrofizičar i jedan od najistaknutijih naučnih komunikatora danas. Istražuje kosmologiju, vodi popularne formate kao što su “Ask a Spaceman!” i piše uticajne knjige poput “Your Place in the Universe”.
Pol Sater argumentuje da je ljudsko prisustvo i istraživanje Meseca i te kako vredno — uprkos visokim troškovima, rizicima i složenosti misija. On ističe da ljudi imaju mnogo veću produktivnost, kreativnost, pokretnost i fleksibilnost od robota, a primer je da su Apolo astronauti za ukupno 12,5 dana ostvarili gotovo 3.000 naučnih radova, dok Marsovi roveri, i pored godina rada, nisu dostigli ni 1.000.
Pored nauke, Mesec može postati platforma za svemirsku industriju — rudarenje, proizvodnja goriva, voda i materijali za buduće misije — što je daleko lakše realizovati sa ljudskim radom na licu mesta. Na kraju, Sater naglašava i ljudsku potrebu za istraživanjem: Mesec nam je blizu, dostupan i prirodan sledeći korak čovečanstva.
Dakle, u svojoj kolumni na sajtu “Universetoday” Sater nema dilemu, definitivno vredi vratiti se na Mesec.
