Upalite sve alarme: Slatka voda nestaje brže nego ikada ranije!

Slatka voda, izvor života na planeti, nestaje brže nego ikada ranije – a novi podaci iz svemira to jasno potvrđuju. U najnovijoj globalnoj studiji koju je predvodio tim sa Državnog univerziteta Arizone i koja je objavljena u prestižnom časopisu Science Advances, istraživači upozoravaju: kontinenti se suše, a dostupnost sveže vode je u ozbiljnoj opasnosti.

Korišćenjem preko 20 godina podataka sa GRACE i GRACE-FO satelita (zajednički projekat SAD i Nemačke), naučnici su pratili promene u kopnenim zalihama vode – uključujući vodu u zemljištu, lednicima, snegu i, što je ključno, u podzemnim vodama. Rezultati su šokantni.

Četiri svetska “mega-sušenja”

Studija identifikuje četiri ogromne regije u kojima se dešava takozvano “kontinentalno mega-sušenje”, sve u severnoj hemisferi:

Jugozapadna Severna i Centralna Amerika – uključuje i velike gradove (Los Anđeles, Meksiko Siti) i ključne poljoprivredne oblasti.

Aljaska i sever Kanade – beleži se ubrzano topljenje glečera i permafrosta.

Severna Rusija – sve veći gubici snega i permafrosta.

Pan-evroazijski pojas (MENA region) – obuhvata gradove poput Kaira, Teherana, Pariza i Pekinga, ali i ogromne poljoprivredne regione poput Ukrajine, severne Indije i Kineske ravnice.

Ove regije sada predstavljaju kontinuirani sistem sušenja koji preti globalnoj stabilnosti.

Podzemne vode: tiha žrtva

Posebno alarmantno: čak 68% izgubljene slatke vode dolazi iz podzemnih rezervoara, a ne iz snega i leda. Drugim rečima, brže gubimo “skrivenu vodu” iz dubokih slojeva zemlje nego što se to dešava sa ledenicima Grenlanda i Antarktika zajedno – i to značajno doprinosi porastu nivoa mora.

Jedan od autora, prof. Džej Famiglieti, poručuje:

“Ovo je možda najalarmantniji signal do sada o uticaju klimatskih promena na naše vodne resurse. Ako ovako nastavimo, milioni ljudi suočiće se sa nestašicom vode i hrane.”

View this post on Instagram

A post shared by Kosmički glasnik (@kosmickiglasnik)

Prekretnica: 2014–2015. godina

Naučnici primećuju da se oko 2014. godine desila “tačka preokreta”, kada su klimatski ekstremi postali češći, a suše dublje. To je dodatno pogoršalo crpljenje podzemnih voda, pogotovo u srednjim geografskim širinama na severu.

Zanimljivo je da su tropski regioni jedini koji se prosečno “vlaže”, i to u kontrastu sa projekcijama IPCC klimatskih modela. Dakle, svet se menja brže nego što to i najnapredniji kompjuterski modeli predviđaju.

Poruka za budućnost

Ova studija nije samo dijagnoza – već planetarni poziv na buđenje. Neophodna je hitna međunarodna saradnja, pametno upravljanje vodnim resursima i smanjenje iscrpljivanja podzemnih voda.

Uskoro se očekuje i izveštaj Svetske banke koji će dublje analizirati ekonomske i društvene posledice ovog globalnog sušenja – ali poruka je jasna već sada:

Bez sveže vode – nema stabilnog sveta.