Kada su astronauti počeli da provode po šest meseci i više na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), dogodilo se nešto neobično: njihov vid je počeo da slabi.
Neki su morali da koriste jače naočare za čitanje, dok su drugi prijavljivali zamućen vid. Ispostavilo se da nije reč o slučajnosti. Lekari su otkrili da se menja oblik očne jabučice, da dolazi do oticanja očnog diska i da su svi simptomi povezani sa mikrogravitacijom. Ova pojava sada ima i ime:
Sindrom neuro-okularnih promena povezanih sa svemirom (SANS)
Zašto se to dešava?
U svemiru, bez gravitacije koja vuče tečnost ka nogama, krv i moždana tečnost se kreću ka glavi. To stvara dodatni pritisak unutar lobanje i oko očiju, što vremenom menja strukturu oka.
Zamislite da vam se telo ponaša kao cev sa vodom u nultoj gravitaciji — sve „teče“ ka glavi. A oči to primećuju prve.
Rešenje u… steznicima za butine?
Jedno od zanimljivijih istraživanja zove se Thigh Cuff, gde astronauti nose zategnute steznike na nogama kako bi simulirali efekat gravitacije i naterali tečnost da se spusti nazad ka donjem delu tela. Ako ovo funkcioniše, moglo bi da postane jednostavno, neinvazivno rešenje za očuvanje vida — i u svemiru, i kod ljudi koji dugo leže zbog bolesti na Zemlji.
Nauka u službi vida: šta sve znamo?
Od 2015. do 2020. godine sprovedeno je više eksperimenata koji uključuju:
- Detaljne očne preglede pre i posle misije
- MRI skeniranje oka i očnog živca
- Praćenje promene debljine mrežnjače
- Upitnike koje je ispunilo više od 300 astronauta
Jedno istraživanje čak ukazuje da su vitamini B grupe i niži nivoi ugljen-dioksida u kabini pomogli kod jednog astronauta koji je imao ozbiljnije promene — prvi pokušaj inflight lečenja SANS-a.
Šta još može da pomogne?
Veštačka gravitacija, kao što je testirano na miševima u japanskom eksperimentu (MHU-8), pokazuje smanjenje oštećenja na očnom nervu.
Virtuelna realnost: razvija se VR uređaj koji bi mogao da detektuje SANS tokom misije, bez potrebe za komplikovanim skenerima.
Kanadska svemirska agencija je otkrila da očna tkiva gube elastičnost u svemiru, slično kao kod starenja na Zemlji.
Problemi s vidom u svemiru nisu važni samo za buduće misije na Mesec i Mars. Oni nam pomažu da razumemo:
- Kako tečnost u telu utiče na mozak i oči
- Kako bolesti poput glaukoma i starenje utiču na vid
- I kako astronautika može da vrati znanje nazad na Zemlju
Kosmička perspektiva
Svemir menja ne samo pogled na svet — već i način na koji vidimo svet. Doslovno.
Kako se spremamo za duže svemirske misije, od Marsa do lunarnih baza, jedan od ključnih izazova biće: kako sačuvati ljudski vid tamo gde gravitacija više ne štiti oči.
