Svemirsko rudarstvo – Uskoro ćemo imati prvog trilionera?

Šta je svemirsko rudarstvo?

Da li je došlo vreme da šaljemo robote u svemir za zlata vrednim resursima?

Još pre 12 godina (2013) u Sidneju je organizovana prva svetska konferencija posvećena svemirskom rudarenju, a tamo su došli do zaključka da je razvoj rudarstva na Mesecu i astroroidima nešto što obećava.

Hajde da krenemo od asteroida, mnogi imaju u sebi platinu, zlato, iridijum, potom postoje asteroidi koji u sebi imaju neodimijum, itrijum i lantan (neki od ovih metala su pronađeni i na Mesecu), a tri poslednjepomenuta su bitna za baterije i elektroniku.

Naravno da je bitno pomenuti i nikl i gvožđe, kao i silicijum i aluminijum.

Kada bismo eksploatisali Asteroid 241 Germania (asteroid koji se nalazi između Marsa i Jupitera u glavnom pojasu), bili bismo bogatiji za 30 triliona dolara!

Indijska sonda “Čandarajan-1” i američki LRO su potvrdili da postoji voda na Mesecu i to u obliku leda u kraterima koji su trajno u senci, kao i na polovima. Kada bi se prečistila, ova voda bi mogla da se koristi za zadovoljenje potreba astronauta, ali i kao gorivo za svemirske letelice kada se razdvoje osnovni sastojci (vodonik i kiseonik).

Tehnologija za svemirsko rudarstvo

Još uvek nismo u realnosti što se tiče svemirskog rudarstva. Sve je još uvek hipoteza, sve zbog ogromnih troškova. Sve što možemo sa Zemlje u ovom trenutku jeste da sa asteroida Benu donesemo između 400 grama i 1 kilogram materijala, a misija bi koštala oko milijardu dolara i trajala bi sedam godina.

Ipak, vredi nastaviti sa pokušajima jer postoji jedan asteroid koji se naziva “16 Psyche” koji bi doneo zlata u vrednosti 700 kvintiliona dolara, što znači da bi svaka osoba na našoj planeti dobila 93 milijarde dolara.

Kinezi i Rusi su počeli sa robotima za svemirsko rudarenje, kineska kompanija Oridžin spejs planira lansiranje rakete “Long Marč” sa prvim robotom za rudarenje.

Nacionalni zakoni – Rusi i Kinezi smatraju da Amerikanci žele da “prisvoje” Mesec?

Luksemburg i Sjedinjene Američke Države imaju zakon koji dozvoljava kompanijama da rudare u svemiru. Recimo i da Luksemburg sve više ulaže u kompanije za svemirsko rudarstvo, a slična je priča započeta i u Ujedinjenim Aparskim Emiratima.

Postoji i “Artemis sporazum”, naravno, u vezi istraživanja Meseca gde su potpisnice sporazuma SAD, Kanada, Japan, Italija, Australija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Brazil, Ukrajina, Velika Britanija, Poljska, Južna Koreja i mnoge druge, ali ne i Rusija i Kina koji su protivnici sporazuma jer tvrde da sporazum krši princip da je svemir zajedničko dobro čovečanstva, predviđen u Sporazumu o svemiru iz 1967. Po tom sporazumu, svemir se smatra zajedničkim dobrom čovečanstva, a istraživanje mora biti u korist svih zemalja. Ipak, taj Sporazum ne precizira eksploataciju ruda iz svemira, a SAD i potpisnici “Artemis sporazuma” smatraju da svako ko eksploatiše rudu iz svemira – njegova je.

Japanska misija “Hajabusa 2”

Japanska svemirska agencija JAXA je 2014. godine poslala misiju Hajabusa2 na asteroid Rjugu, a sve u cilju razumevanja rane faze formiranja Sunčevog sistema.

Uzorak je uzet sa asteroida 2018. godine u junu, a 6. decembra 2020. godine se letelica vratila za Zemlju, odnosno kapsula je bezbedno sletela u pustinju u Australiji.

Japanci su imali tehnologiju koja je daleki asteroid iskopala preko eksplozivne naprave, napravili su krater i izvadili uzorak, doneli ga na Zemlju i analizirali, a na kraju su dokazali i prisustvo vode na tom asteroidu jer je otkrivena organska materija.

Pored toga što je ova misija podržala teoriju da je voda došla na Zemlju putem asteroida. Od elemenata, najviše ima minerala bogatih ugljenikom, a prisutni su silicijum, kao i gvožđe i nikl. No, ovaj asteroid nije koristan za rudarenje zbog ekonomske isplativosti.

Ista misija je nastavljena, sledeći asteroid je “2001 CC21” koji će japanska letelica posetiti u junu 2026. godine, samim tim će doneti nove podatke možda vezane i za eksploatisanje ruda sa asteroida.

Uglavnom, istraživanja se nastavljaju, ozbiljno rudarenje u svemiru je još uvek na čekanju, a jedno ostaje jasno. Dobitak bi mogao da bude ogroman. To vam kaže i jedan od najpriznatijih naučnika današnjice, Nil de Gras Tajson.

“Prvi trilioner na svetu biće osoba koja eksploatiše prirodne resurse sa asteroida.”