Jedan od najvažnijih močvarnih ekosistema u Evropi, Nacionalni park Donjana, mogao bi da izgubi svoje močvare za samo 61 godinu, pokazuje nova studija naučnika sa Univerziteta u Sevilji. Istraživači su koristili napredni algoritam zasnovan na mašinskom učenju kako bi analizirali satelitske snimke i precizno pratili prisustvo površinske vode. Prema pesimističkom scenariju, močvare bi mogle nestati već za 45 godina, dok optimistički scenario predviđa opstanak do 175 godina, u zavisnosti od budućih klimatskih uslova.
Park Donjana ima ogroman ekološki značaj jer predstavlja ključno stanište za hiljade ptica iz Evrope i Afrike. Ova močvara služi kao mesto za odmor tokom migracija, razmnožavanje i prezimljavanje brojnih vrsta. Međutim, podaci prikupljeni od 2005. do 2024. godine pokazuju zabrinjavajući trend — Donjana je već izgubila oko 15% svoje prosečne vodene površine, zapremine vode i dubine.
Posebno je alarmantno što se više od 13% tog gubitka dogodilo nakon 2010. godine, kada su temperature počele značajno da rastu, a količina padavina opala. Problem dodatno pogoršava ilegalno crpljenje podzemnih voda, koje ubrzava isušivanje ovog osetljivog ekosistema.
Ključni deo istraživanja je razvoj algoritma koji koristi podatke sa satelita Sentinel-2. Ovaj sistem analizira infracrvene i crvene talasne dužine kako bi razlikovao vodu od vegetacije i napravio precizne mape promena kroz vreme. Rezultati su potvrđeni i terenskim merenjima, što pokazuje da se radi o pouzdanom alatu za praćenje i predviđanje promena.
Naučnici naglašavaju da je još uvek moguće usporiti ili čak delimično zaustaviti nestanak močvara. Jedna od najvažnijih mera je zatvaranje ilegalnih bunara i stroga kontrola korišćenja podzemnih voda. Takođe, prelazak na održiviju poljoprivredu, sa manjom potrošnjom vode i efikasnijim sistemima navodnjavanja, mogao bi značajno smanjiti pritisak na vodene resurse.
Dodatne strategije uključuju obnovu degradiranih močvarnih područja, vraćanje prirodne vegetacije i korišćenje prečišćene otpadne vode za poljoprivredu. Naučnici takođe naglašavaju potrebu za dugoročnim planiranjem koje uzima u obzir klimatske promene, uključujući rast temperature i smanjenje padavina.
Tehnologija razvijena u ovom projektu ima potencijal da se koristi širom sveta, posebno u regionima koji se suočavaju sa sušama i gubitkom vodnih resursa. Ovaj pristup omogućava naučnicima i donosiocima odluka da bolje razumeju promene i preduzmu pravovremene mere zaštite.
Istraživanje takođe pokazuje koliko su veštačka inteligencija i satelitska posmatranja postali važni alati u borbi protiv klimatskih promena. Kombinacija moderne tehnologije i nauke pruža novu nadu za očuvanje osetljivih ekosistema poput Donjane, pre nego što bude prekasno.
