Zašto ne možemo da vidimo zvezde kao što smo ih viđali ranije?
Šta je to svetlosno zagađenje i kako utiče na nas i naš pogled u nebo?
Da li ćemo ikada ponovo imati tamno nebo idealno za posmatranje zvezda?
To su samo neka od pitanja koja muče apsolutno svakog, od deteta koje želi da gleda u nebo kada padne noć, pa do starijih osoba koje se sa setom sećaju svog pogleda ka dalekim zvezdama.
Kosmički glasnik je ovoga puta pripremio ekskluzivan intervju sa Ričardom Grinom, doktorom astronomije i nekadašnjim direktorom Nacionalne opservatorije Kit Pik (Kitt Peak), opservatorija koja je bila prva velika nacionalna opservatorija u SAD otvorena za širu naučnu zajednicu. I ne samo to.
Zanimljivo da je bio član tima za planiranje i naučnu politiku vezanu za Hablov teleskop.
“Čast mi je da razgovaram o tamnom nebu sa vašim čitaocima. Ja sam astronom emeritus u Steward opservatoriji, astronomskom programu Univerziteta u Arizoni. Tokom svoje karijere bio sam direktor dve velike opservatorije u Arizoni (Kitt Peak Nacionalne opservatorije i Opservatorije Velikog binokularnog teleskopa). Bio sam i direktor Odeljenja za astronomiju u Nacionalnoj naučnoj fondaciji SAD. U okviru naše međunarodne profesionalne organizacije, Međunarodne astronomske unije (IAU), predsedavam Tehničkom fokus grupom UN-ove Grupe prijatelja tamnog i tihog neba, kao i Radnom grupom IAU za astronomiju na Mesecu. Nedavno sam bio i privremeni direktor IAU (virtuelnog) Centra za zaštitu tamnog i tihog neba od ometanja satelitskih konstelacija”, naveo je on.
Do sada je imao i susreta sa srpskim naučnicima.
“Povremeno služim i kao recenzent za Fond za nauku Srbije, tako da imam uvid u odlične srpske naučne projekte koji se predlažu za podršku“, naveo je Ričard.
Da pređemo na stvar.
Tamno nebo Balkana je prošlost?
Dobio sam pitanje od jedne dame koja živi na planini Zelengora u Bosni i Hercegovini. Rekla nam je da je ranije svako leto jasno viđala Mlečni put, ali da je poslednjih godina nestao iz njenog pogleda. Region je daleko od velikih gradova i nema značajnog veštačkog osvetljenja. Da li je zaista moguće da čak i na 50 kilometara od najbližeg grada noćno nebo može biti previše osvetljeno da bi se video Mlečni put?
“Bojim se da je odgovor da – veštački sjaj neba može da osvetli nebo iz urbanih područja udaljenih i preko 200 km. Ako sam dobro razumeo lokalnu mapu, Sarajevo je nešto više od 50 km udaljeno, ali ima više od pola miliona stanovnika. Dubrovnik je dalje, ali sa sličnim brojem ljudi. Čak i Beograd, koji je više od 200 km daleko, sada ima skoro 1,7 miliona ljudi. Ako ti gradovi ne vode računa o kontroli rasipanja svetla, to može imati stvaran uticaj na mračne oblasti poput planine Zelengora. Drugo pitanje je da li su se vremenske prilike promenile poslednjih godina, pa je noću vazduh manje providan zbog češće oblačnosti. Kombinacija oblaka i rasutog svetla svakako bi učinila Mlečni put težim za posmatranje“, navodi dr Grin.
Ljudi, životinje i biljke programirani za tamnu noć
Tražio sam od Ričarda da navede najbolji, najubedljiviji argument koji možemo koristiti kada pokušavamo da objasnimo široj javnosti zašto je važno očuvati tamno noćno nebo.
“Biljke, životinje i ljudi su „programirani“ za svetao dan i tamnu noć. Pažljive naučne studije pokazuju da, ako poremetimo taj obrazac osvetljavanjem noći, narušavamo rast biljaka, rad noćnih oprašivača, potrebe životinja za lovom i razmnožavanjem, pa čak i ljudsko zdravlje. Ne možemo prepustiti zdravlje životne sredine isključivo prirodnim rezervatima. Ja ovde u Tucsonu, u Arizoni, često podsećam naše lokalne zvaničnike da su najvrednije stambene nekretnine upravo one koje imaju najbolju povezanost s našim prirodnim pustinjskim okruženjem, a to uključuje i tamno noćno nebo. Kao astronom, moram da istaknem i da podržavam rezoluciju IAU (Međunarodne astronomske unije) da postoji međunarodno pravo na zvezdano nebo, kako bi svi mogli da imaju koristi od svoje prirodne povezanosti s noćnim nebom“, istakao je Ričard Grin.
Članstvo Kosmičkog glasnika
Kompletan intervju imaćete priliku da pročitate u jedinstvenom časopisu u Srbiji “Kosmički glasnik” koji je u pripremi i čiji će prvi broj izaći u oktobru 2025. godine. Časopis će biti namenjen isključivo članovima Kosmičkog glasnika, a članstvo će vam donositi:
- četiri časopisa godišnje,
- ekskluzivne intervjue i tekstove koje nećete naći na sajtu,
- poklone,
- popuste na knjige,
- i još mnogo, mnogo toga.
Dodajmo i to da će celokupan profit od članstva biti uplaćen mladim naučnicima, pa članstvom Kosmičkog glasnika učestvujete i u, nadajmo se, ozbiljnom rastu nauke u Srbiji koja treba da bude osnov stabilnosti naše države u budućnosti.
Hvala što čitate Kosmički glasnik, a ukoliko ste zainteresovani za članstvo, možete se prijaviti preko gugl forme OVDE ili pošaljite jednostavno mejl na aleksandar@kosmickiglasnik.rs.
One Response