Permafrost u švajcarskim Alpima nikada nije bio topliji, saopštila je Švajcarska akademija nauka (SCNAT). U hidrološkoj godini 2024 (oktobar 2023 – septembar 2024), izmerene su rekordne temperature podzemnog leda na svim posmatranim lokacijama. Na dubini od 10 metara, porast temperature premašio je 0,8°C u poslednjih deset godina.
„Tokom poslednjih 10 godina (2014–2025), temperature permafrosta su uopšteno porasle na svih 23 posmatrana lokaliteta, sa promenama koje premašuju 0,8°C na dubini od 10 metara, što je dovelo do novih temperaturnih rekorda u 2024,“ navodi SCNAT.
Hidrološke godine 2022, 2023. i 2024. spadaju među pet najtoplijih godina zabeleženih u Švajcarskoj od početka merenja 1864. godine, sa temperaturama vazduha koje su bile 1,4°C do 1,9°C više od proseka iz perioda 1991–2020.
Rani sneg u jesen 2023. dodatno je zadržao toplotu u zemljištu, ubrzavajući otapanje. Ove promene povećavaju rizik od klizišta i odrona, što se verovatno desilo i prošlog meseca kada je uništeno selo Blaten. Tada je došlo do urušavanja glečera Birč, koje je izazvalo velike štete u dolini Lotšental.
Permafrost u Švajcarskoj pokriva oko 5% površine zemlje, uglavnom iznad 2.500 metara nadmorske visine. Na planini Šilthorn, aktivni sloj (deo zemljišta koji leti otaje) povećao se sa 5 na preko 13 metara, i tokom zime 2024. se više nije zaledenio. To je jasan pokazatelj da se promene dešavaju dublje i brže nego ranije.
Švajcarska se zagreva brže od globalnog proseka – sadašnja srednja temperatura je za 2,9°C viša nego u predindustrijskom dobu. Globalno prosečno povećanje iznosi oko 1,3°C.
Topljenje permafrosta ima ozbiljne posledice po infrastrukturu i bezbednost u planinama. Više od trećine planinskih domova moglo bi postati nestabilno u bliskoj budućnosti.
