Debeli smog koji je nedavno ponovo prekrio delove Indije, uključujući i Nju Delhi, još jednom je pokazao koliko je zagađenje vazduha regionalni, a ne lokalni problem. Iako je indijski Nacionalni program za čist vazduh (NCAP) doneo određene pomake, zagađenje se i dalje ciklično vraća sa ozbiljnim posledicama po zdravlje ljudi.
Stručnjaci upozoravaju da izolovane mere, poput privremenog zaustavljanja gradnje ili zabrane starijih vozila, ne mogu doneti trajno rešenje. Vazduh oblikuju industrija, saobraćaj, poljoprivreda, vremenski uslovi i geografija, ali i rascenkane institucije koje često ne sarađuju.
Sistem, a ne jedna mera
Istraživački tim sa univerziteta u Indiji i Kanadi sproveo je studiju koja posmatra upravljanje kvalitetom vazduha kao povezan sistem, od merenja zagađenja, preko finansiranja i sprovođenja zakona, do problema koji prelaze granice gradova i saveznih država.
Cilj istraživanja bio je da se identifikuju tačke najvećeg uticaja, gde male promene u načinu upravljanja mogu doneti najveće zdravstvene koristi.
Građani kao deo rešenja
Ako želimo da čist vazduh bude javno dobro, građani moraju imati aktivnu ulogu u njegovoj zaštiti. Autori studije naglašavaju potrebu za stabilnim finansiranjem i obukom zajednica kako bi mogle da koriste lokalne podatke o zagađenju i zahtevaju odgovornost vlasti, bez obzira na političke cikluse.
Pozitivan primer dolazi iz Bengalura, gde su lokalne zajednice postavile senzore u blizini škola i bolnica. Prikupljeni podaci korišćeni su za pokretanje sudskih postupaka i pojačan nadzor, što pokazuje koliko je važno da podaci iz zajednice imaju pravnu i institucionalnu težinu.
Podataka ima – problem je šta s njima radimo
Indija već raspolaže velikom količinom podataka: satelitskim merenjima, referentnim stanicama i jeftinijim senzorima. Problem nije nedostatak informacija, već nedostatak jasnih pravila, kako kalibrisati senzore, proveravati kvalitet podataka i koristiti ih u planiranju i kontroli.
Primer iz Londona pokazuje da to može drugačije. Program Breathe London postavio je stotine senzora uz stroge standarde kvaliteta, što je omogućilo identifikaciju „vrućih tačaka“ zagađenja i procenu efekata mera poput zone niskih emisija.
Vazduh nema granice – politika ih i dalje ima
Zagađenje se ne zaustavlja na administrativnim linijama. Ipak, NCAP često nameće obaveze gradovima, iako oni nemaju kontrolu nad velikim izvorima zagađenja. Tako, na primer, čak i kada Delhi pooštri lokalne mere, termoelektrane u okolini nastavljaju da rade bez ključnih filtera.
Zato je neophodno upravljanje na nivou tzv. “airsheda”, regiona u kojem geografija i meteorologija određuju kako se zagađenje kreće i zadržava. To zahteva koordinaciju između različitih ministarstava, saveznih država i lokalnih vlasti, uz jasna pravila, zajedničke standarde i mehanizme za rešavanje sporova.
Zdravlje mora biti u centru
Autori studije predlažu da se cilj regulative proširi – ne samo smanjenje čestica u vazduhu, već direktna zaštita javnog zdravlja. Kada je zdravlje u fokusu, prioritet postaju izvori kojima su ljudi najviše izloženi.
„Zagađenje vazduha nije statistika, već zdravstvena kriza koja se vidi u astmi, bolestima srca i prepunim bolnicama“, ističe Ronak Sutaria, jedan od autora studije.
Takav pristup uvodi i element pravednosti, jer zagađenje najteže pogađa najranjivije delove društva.
Lokalna rešenja za različite regione
Svaki airshed je drugačiji – i rešenja moraju biti prilagođena lokalnim uslovima. Upravo tu leži vrednost sistemskog razmišljanja: ono pomaže da se prepoznaju stvarne prepreke i izgradi upravljanje koje odgovara realnosti, a ne administrativnim mapama.
Borba za čist vazduh, zaključuju autori, ne može se dobiti parcijalno. Ako zagađenje prelazi granice – politika mora da ih prevaziđe.
Sve o klimatskim promenama na našem sajtu možete čitati OVDE.
One Response