Imamo problem.
Još marta 1972. godine Sovjetski Savez je poslao misiju ka Veneri. Ime misije je Kosmos 482, a let ove letelice je pošao po zlu. Glavni delovi te neuspele letelice i dalje su ostali u Zemljinoj orbiti.
Gornji stepen rakete je prestao sa radom ranije nego što je trebalo, pa su glavni delovi letelice i dalje u orbiti oko Zemlje.
“Za otprilike dve nedelje, oko 9–10. maja, desiće se neobičan nekontrolisani povratak u atmosferu“, rekao je Marko Langbruk, holandski astronom.
Naučnici su se uključili u čitavu priču.
Tema o kojoj se raspravlja jeste da li će ta kapsula koja će se vratiti u Zemljinu atmosferu izgoreti ili preživeti, imajući u vidu da je namenjena da preživi teške uslove na Veneri.
Modul za sletanje teži oko 495 kilograma, ima značajnu toplotnu zaštitu.
Naučnici i dalje ne mogu da otkriju gde će pasti delovi letelice, ponovni ulazak može da se dogodi bilo gde između 52 stepena severne i južne geografske širine.
Naučnici imaju injekciju za hlađenje planete – Molimo vas, nemojte je koristiti!
Gore pomenuti Holanđanin Langbruk radi na Tehničkom univerzitetu u Delftu, a pokušao je da predvidi gde će pasti ovaj modul koristeći TUDAT softverski paket za astrodinamiku otvorenog koda koji se koristi na univerzitetu gde on radi.
Ova sonda koja je trebalo da bude na Veneri je imala i padobran.
“Ne bih se kladio da bi padobran sada radio, pa pretpostavljam da će, ako preživi ulazak u atmosferu, pasti veoma jako“, rekao je Langbruk.
Njegovo istraživanje kaže da će brzina pri udaru u tlo ili okean biti između 65 i 70 metara u sekundi.
„Rizici nisu posebno visoki, ali nisu ni nula,“ ističe Langbruk.
„Sa masom nešto ispod 500 kilograma i veličinom od jednog metra, rizik je sličan kao kod udara većeg meteorita.“
2 Responses