Barselona, grad poznat po svojoj arhitekturi, moru i blagoj mediteranskoj klimi, mogao bi se do kraja 21. veka suočiti sa toplotnim talasima čak 6 stepeni Celzijusa jačim nego danas — pokazuje nova studija naučnika sa Instituta za nauku i tehnologiju životne sredine Univerziteta Autònoma de Barcelona (ICTA-UAB).
Koristeći napredne klimatske simulacije i takozvani Pseudo Global Warming metod, istraživači su “transportovali” vremenske prilike iz prošlih decenija u klimatske uslove kakvi nas čekaju sredinom (2041–2070) i krajem veka (2071–2100). U najgorem scenariju — onom u kom se emisije gasova sa efektom staklene bašte ne zaustave — maksimalne temperature u urbanim oblastima Barselone mogle bi da pređu 45°C, dok minimalne noćne temperature u blizini obale neće padati ispod 32°C.
Osim skoka temperature, model predviđa i pad relativne vlažnosti za 5 do 6%, kao i slabljenje morskih povetarca, što dodatno pogoršava osećaj vrućine u gradskim sredinama.
U isto vreme, geopotencijalna visina na 500 hPa — parametar povezan sa stabilnošću atmosfere — mogla bi porasti i do 100 metara, signalizirajući sve češće i dugotrajnije talase vrućine nad Mediteranom.
„Naša studija je prva koja kombinuje ovaj metod sa simulacijama visoke rezolucije koje beleže efekat urbanih ostrva toplote. To omogućava daleko precizniju procenu kako će gradovi, poput Barselone, biti pogođeni u budućnosti“, rekao je vodeći autor studije, Sergi Ventura.
Barselona već beleži porast smrtnosti do 27% tokom najintenzivnijih toplotnih talasa. Iako niža vlažnost može delimično ublažiti subjektivni osećaj vrućine, noćne temperature ostaju najveći zdravstveni rizik, posebno za starije i hronično bolesne građane.
Studija je još jedan alarm koji pokazuje koliko su urbana područja ranjiva na posledice klimatskih promena. Zato Barselona već sprovodi Klimatski plan, sa ciljem da do 2030. smanji emisije za 40% i poveća površinu zelenih zona, krovova i javnog prevoza.
Kosmički kontekst? Promene u geopotencijalu, zagrevanje mora, oslabljene cirkulacije i gradski efekti zajedno formiraju složen mikroklimatski sistem koji postaje sve sličniji ekstremnim uslovima koje viđamo u sušnim delovima planete. Klimatska fizika i gradska meteorologija zajedno grade most između lokalnog i globalnog – od betonskih pločnika do atmosfere iznad našeg kontinenta.
