Tim astronoma sa Univerziteta u Montrealu, predvođen istraživačima sa Trottier instituta za istraživanje egzoplaneta (IREx), potvrdio je postojanje pete planete u planetarnom sistemu L 98-59, udaljenom svega 35 svetlosnih godina od Zemlje. Ova planeta, nazvana L 98-59 f, nalazi se u nastanjivoj zoni crvenog patuljka, gde bi temperature mogle dozvoliti postojanje tečne vode – ključnog uslova za život kakav poznajemo.
Vest dolazi nakon najpreciznijeg istraživanja ovog sistema do sada, koje je objavljeno na arXiv preprint serveru, a uskoro će biti publikovano i u prestižnom The Astronomical Journal.
Šta znamo o sistemu L 98-59?
L 98-59 je mali, hladni crveni patuljak u čijem sistemu je još 2019. godine, pomoću NASA-inog svemirskog teleskopa TESS, otkriveno tri planete. Kasnije je pomoću spektrografa ESPRESSO otkrivena i četvrta planeta. Sve ove planete orbitiraju veoma blizu matične zvezde – čak pet puta bliže nego što je Merkur od Sunca.
Sada, zahvaljujući naprednoj analizi podataka iz arhive (bez korišćenja dodatnog teleskopskog vremena), potvrđena je i peta planeta – L 98-59 f. Ona ne prolazi direktno ispred svoje zvezde (ne pravi tranzit), ali su njeno prisustvo detektovali preciznim merenjem kolebanja matične zvezde putem HARPS i ESPRESSO spektrografa.
Vulkanizam, vodeni svetovi i sub-Zemlje
Ono što sistem L 98-59 čini posebno fascinantnim jeste raznolikost njegovih planeta. Najmanja, L 98-59 b, ima svega 84% Zemljinog prečnika i polovinu njene mase – spada među retke poznate sub-Zemlje.
Dve unutrašnje planete verovatno trpe ekstremnu vulkansku aktivnost, slično Jupiterovom mesecu Iju. Treća planeta, neobično niske gustine, mogla bi biti vodeni svet, bogat vodom – za razliku od ičega u našem Sunčevom sistemu.
Pored toga, sve unutrašnje planete imaju gotovo kružne orbite, što je povoljno za buduća posmatranja njihovih atmosfera teleskopom James Webb.
L 98-59 f: planeta u „zlatokosinoj“ zoni
Nova planeta, L 98-59 f, prima približno istu količinu energije od svoje zvezde kao što Zemlja prima od Sunca, što je svrstava u tzv. nastanjivu zonu. Iako još ne znamo njen sastav i atmosferu, činjenica da se nalazi u ovoj zoni i da pripada sistemu sa više stenovitih planeta čini je izuzetno važnim kandidatom za dalje istraživanje.
Sledeći korak: James Webb
Zahvaljujući blizini sistema i maloj veličini matične zvezde, L 98-59 postaje jedan od najperspektivnijih ciljeva za proučavanje atmosferâ planeta pomoću svemirskog teleskopa James Webb (JWST). Istraživači iz Montreala već su započeli analize koje bi mogle otkriti prisustvo molekula kao što su vodena para, kiseonik ili metan – potencijalni biomarkeri.
„Ovi rezultati stavljaju L 98-59 rame uz rame sa sistemom TRAPPIST-1 kao ključne mete u potrazi za tragovima života van Sunčevog sistema“, izjavila je Alexandrine L’Heureux, koautorka studije.
Izvor: Trottier Institute for Research on Exoplanets, Université de Montréal / The Astronomical Journal / arXiv
