U Ženevi, na planeti Zemlji, okupljeno je 184 svetskih nacija. Misija: oblikovati prvi svetski sporazum koji bi zauzdao plastičnu pošast — neprijatelja koji se uvukao u okeane, na planinske vrhove, u najdublje okeanske brazde, pa čak i u svako tkivo ljudskog tela.
No, kosmički sat neumoljivo otkucava: ostala su samo četiri dana.
Prva nedelja pregovora — izgubljena u bespuću sporova. Tekst sporazuma narastao je sa 22 na 35 stranica, a unutar njega skoro 1.500 “zagrada” koje skrivaju suprotstavljene želje i nepopustljive stavove.
Dve frakcije
Like-Minded Grupa — pretežno naftne sile poput Saudijske Arabije, Kuvajta, Rusije, Irana i Malezije, uz SAD i Indiju, žele fokus na upravljanje otpadom, bez ograničavanja same proizvodnje plastike.
Ambiciozni Savez — EU, afričke i latinoameričke države, Australija, Britanija, Švajcarska, Kanada i ostrvske mikro-nacije zatrpane tuđim otpadom. Traže radikalne mere, uključujući zabranu najopasnijih hemikalija i smanjenje proizvodnje plastike koja preti da se utrostruči do 2060. godine.
Sa Pacifika, Palau u ime 39 malih ostrvskih država šalje poruku koja odzvanja poput signala iz svemira:
“Naši okeani se guše. Nećemo mirno gledati kako nam budućnost trguje u zastoju. Ova igra ima cenu: umiruće more.”
Opasnost od lošeg sporazuma
Neki posmatrači upozoravaju da konsenzus može dovesti do dokumenta bez obaveznih globalnih pravila. WWF-ov savetnik Eirik Lindebjerg poručuje:
“Očekivati snažan ishod kroz konsenzus je iluzija. Ambiciozne vlade moraju preuzeti kontrolu i završiti tekst, pa makar glasale.”
Evropska komesarka za životnu sredinu Džesika Rosvel dramatično upozorava iz Ženeve:
“Imamo više zagrada u tekstu nego plastike u moru. Vreme je za rezultate.”
Od utorka stiže 70 ministara i 30 visokih zvaničnika. Možda će baš oni, pod pritiskom istorije i pogleda budućih generacija — i možda posmatrača iz dalekih galaksija — razbiti blokadu.
