Hiljade glečera širom sveta nestajaće svake godine u narednim decenijama, a do kraja ovog veka ostaće tek njihov mali deo, osim ako se globalno zagrevanje hitno ne zaustavi, pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Climate Change.
Prema studiji, političke odluke i mere vlada u borbi protiv klimatskih promena odrediće da li će svet do sredine veka gubiti oko 2.000 ili čak 4.000 glečera godišnje. Razlika od svega nekoliko stepeni Celzijusa mogla bi da znači očuvanje gotovo polovine svih glečera do 2100. godine, ili njihov skoro potpuni nestanak.
„Naši rezultati jasno pokazuju koliko su ambiciozne klimatske politike hitno potrebne“, izjavio je vođa istraživanja, glaciolog Lander Van Triht.
Kada nestaje najveći broj glečera?
Naučnici su analizirali satelitske podatke o čak 211.490 glečera širom sveta i pokušali da utvrde u kojoj godini će najveći broj njih nestati, fenomen koji su nazvali „vrhunac izumiranja glečera“.
Danas planeta gubi oko 1.000 glečera godišnje, ali istraživanje upozorava da će se taj tempo znatno ubrzati.
Čak i u optimističnom scenariju, gde se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 °C (cilj Pariskog sporazuma), broj glečera koji nestaju godišnje dostigao bi 2.000 već oko 2041. godine. U tom slučaju bi do 2100. opstalo oko 96.000 glečera, odnosno nešto manje od polovine današnjeg broja.
Međutim, Ujedinjene nacije upozoravaju da svet ide ka zagrevanju većem od 1,5 °C. Ako se temperature povećaju za 2,7 °C, koliko predviđaju sadašnje politike, između 2040. i 2060. moglo bi da nestaje oko 3.000 glečera godišnje. Do kraja veka preživelo bi tek jedno od pet ledenih tela.
U najgorem scenariju, sa porastom temperature od 4 °C, do sredine 2050-ih bi nestajalo i do 4.000 glečera svake godine, a do 2100. opstalo bi svega 9% današnjih glečera.
Više od nauke – udar na lokalne zajednice
Iako topljenje manjih glečera ima manji uticaj na porast nivoa mora nego nestanak velikih ledenih masa, naučnici upozoravaju da posledice po lokalne zajednice mogu biti ozbiljne.
„Nestanak svakog pojedinačnog glečera može imati ogroman lokalni značaj – za turizam, vodosnabdevanje i kulturni identitet“, istakao je Van Triht.
Njegov kolega, glaciolog Matijas Hus, podsetio je da je 2019. godine učestvovao u simboličnoj „sahrani“ glečera Picol u švajcarskim Alpima.
„Ovo o čemu govorimo nije samo naučni problem. To je nešto što duboko pogađa ljude“, rekao je Hus.
Neki regioni ostaju bez leda – gotovo potpuno
Vreme najvećeg nestanka glečera razlikuje se od regiona do regiona. U oblastima sa manjim glečerima, poput Alpa ili subtropskih Anda, čak polovina bi mogla da nestane u narednih dvadesetak godina.
U regionima sa većim glečerima, kao što su Grenland ili delovi Antarktika, proces će trajati duže, ali je konačan ishod sličan.
„Do kraja veka, u Alpima će brzina nestajanja glečera pasti gotovo na nulu – ne zato što smo ih sačuvali, već zato što ih gotovo više neće biti“, upozorio je Van Triht.
