Udar asteroida koji je pre 66 miliona godina pogodio Zemlju i formirao krater Čikšulub doveo je do masovnog izumiranja koje je izbrisalo dinosauruse i veliki deo tadašnjeg života. Međutim, novo istraživanje pokazuje da je, uprkos razaranju, život uspeo da se oporavi zapanjujuće brzo.
Prema studiji koju su predvodili naučnici sa Univerziteta Teksas u Ostinu, a koja je objavljena u naučnom časopisu Geology, nove vrste planktona pojavile su se za manje od 2.000 godina nakon udara, što predstavlja izuzetno brz evolucioni skok, nezabeležen ranije u fosilnom zapisu.
„To je neverovatno brzo. Obično govorimo o milionima godina kada pričamo o nastanku novih vrsta“, rekao je Kris Louri (Chris Lowery), vodeći autor studije i istraživač na Institutu za geofiziku Univerziteta Teksas.
Pogrešna pretpostavka o sporom oporavku
Dugo je u nauci vladalo mišljenje da je Zemlji bilo potrebno desetine hiljada godina da se pojave prve nove vrste nakon katastrofe. Ta procena se zasnivala na pretpostavci da se sediment na morskom dnu taložio istom brzinom pre i posle udara.
Međutim, Louri i njegov tim su pokazali da ta pretpostavka nije tačna. Masovno izumiranje morskog planktona i snažna erozija kopna nakon propasti vegetacije drastično su promenili brzinu taloženja sedimenta, što je dovelo do pogrešnog datiranja fosila.
Helijum-3 kao „kosmički sat“
Kako bi preciznije izmerili protok vremena, istraživači su koristili izotop helijum-3, koji se u okeanskim sedimentima taloži konstantnom brzinom. Na osnovu njegove koncentracije moguće je pouzdanije odrediti koliko je vremena prošlo tokom formiranja pojedinih slojeva stena.
Analizirajući šest lokaliteta granice K/Pg (granica između krede i paleogena) u Evropi, Severnoj Africi i Meksičkom zalivu, naučnici su utvrdili da se jedna ključna vrsta planktona, Parvularugoglobigerina eugubina, pojavila svega 3.500 do 11.000 godina nakon udara, dok su neke druge vrste nastale i manje od 2.000 godina posle katastrofe.
Brza evolucija i otpornost života
U periodu od oko 6.000 godina nakon udara, pojavilo se između 10 i 20 novih vrsta foraminifera, mikroskopskih organizama koji čine osnovu morskih ekosistema. Ovaj brzi oporavak pokrenuo je proces obnavljanja biodiverziteta koji je trajao narednih 10 miliona godina.
„Brzina oporavka pokazuje koliko je život otporan. Povratak složenog života u praktično geološkom trenutku zaista je zapanjujući“, izjavio je Timoti Brejlover, koautor studije i profesor na Univerzitetu Pensilvanija.
Istraživanje takođe ima savremeni značaj, jer ukazuje na potencijalnu otpornost života i u uslovima današnjih globalnih promena izazvanih ljudskim delovanjem, uz važnu napomenu da oporavak, iako moguć, zahteva vreme.
One Response