Nekada bogato flamingosima, jesetrom i hiljadama foka, severna obala Kaspijskog mora danas se pretvara u puste peščane površine. Na pojedinim mestima, more se povuklo i više od 50 kilometara, ostavljajući ribarske luke i močvare bez vode.
Glavni razlog za ovaj dramatičan pad nivoa je klimatska kriza – povećano isparavanje i smanjen dotok vode iz reka i padavina. Naučnici beleže da nivo Kaspijskog mora od početka veka opada u proseku za 6 cm godišnje, a od 2020. i do 30 cm godišnje. U julu 2025. ruski istraživači su potvrdili da je more palo ispod svih dosadašnjih minimuma.
Koliki je rizik?
Čak i ako globalno zagrevanje ostane ograničeno na 2°C, nivo Kaspijskog mora mogao bi da padne za 10 metara u odnosu na 2010. godinu, dok u pesimističnom scenariju gubitak dostiže 18 metara – visinu šestospratnice.
Zbog plitkog severnog dela, i mali pad dubine znači ogromno smanjenje površine. Istraživanja pokazuju da bi gubitak od 10 metara otkrio 112.000 km² morskog dna, površinu veću od Islanda.
Ekološke i društvene posledice
Četiri od deset ekosistema jedinstvenih za Kaspijsko more potpuno bi nestala.
Kritično ugrožena kaspijska foka mogla bi da izgubi i do 81% staništa za razmnožavanje.
Jesetre bi izgubile ključna mesta za mrest.
Sušenje morskog dna oslobađa toksičnu prašinu, što podseća na katastrofu Aralskog jezera.
Milioni ljudi širom Azerbejdžana, Irana, Kazahstana, Rusije i Turkmenistana zavise od mora kroz ribarstvo, transport i energetiku. Luka Aktau (Kazahstan) i Baku (Azerbejdžan) već su prinuđene na skupo jaružanje kako bi ostale funkcionalne, dok naftne i gasne kompanije kopaju sve duže kanale ka svojim platformama.
Geopolitičke posledice
Kaspijsko more je ključno za trgovinski „srednji koridor“ koji povezuje Kinu sa Evropom. Pad nivoa otežava transport, povećava troškove i preti da čitava naselja i infrastrukturu ostavi kilometrima daleko od obale.
U isto vreme, planirani novi brodski kanali ugrožavaju vitalne zone za foke i migratorne ptice, što dodatno komplikuje balans između ekonomskih interesa i očuvanja prirode.
Trka s vremenom
Stručnjaci ističu da su potrebni novi modeli zaštite koji se prilagođavaju brzom povlačenju mora. Pet država koje dele Kaspijsko more već sarađuju kroz međunarodne sporazume, ali tempo opadanja nivoa može nadmašiti brzinu političkog delovanja.
Sudbina Kaspijskog mora važna je daleko van njegovih obala – ono je ogledalo klimatskih promena koje ugrožavaju najveća svetska jezera i unutrašnja mora, od Čada do Titikake.
